Анали Правног факултета у Београду

БЕЛЕШКЕ

АЕВЕТА ИНТЕРФАКУЛТЕТСКА КОНФЕРЕНЦИЈА ПРАВНИХ ФАКУЛТЕТА У САРАЈЕВУ. Од 24—26 октобра 1960 одржана je y Сарајеву IX интерфакултетска конференција свих правних факултета y нашој земљи. На дневном реду конференције налазила су ce следећа питања: реформа наставе на правним факултетнма y вези са опшгим законом о факултетима и увиверзитетима; вацредно стхдирање и упис студената без одговарајуће школске спреме. I. На јзначајније питање које је конференција претресала, било je питање реформе универзитетских студија предвиђене ошптим законом о факултетима и универзитетима. Реферат о овом питањх поднео је продекан Правног факултета y Сарајеву, проф. др. Стеван Јакшић, a представницк појединих факултета су поднеди извештаје факултета о ставу y погледу ове реформе. Из поднесених извештаја као и из дискусије вндело ce да су факултети после свестраног проучавања (спровођења анкете међу органима и установама. саветовања са представницима многобројних установа и организација, и уопште широке дискусије y разним форумима) заузели став да треба спровести реформу уннверзитета коју изискује развој наше земље к потребе убрзаног стварања различитих стручњака за привреду и друштвене службе. На конференцији су изложена различита схватања о начину организовања појединих ступњева наставе, нарочито првог ступња, као и о односу између појединих ступњева. Поставиљо ce питање да ли би неке постојеће више школе могле да послуже као настава првог ступња, или би увођење првог ступња наставе било поверено самим факултетима. Ако би ce усвојило ово друго решење, јавила су ce. три мишљења о начину којим би ce она организовала. По једнрм мишљењу она би ce изводила као и досада кроз четнри године, али би одређени предмети, који имају нарочитог значаја за поједине службе, били издвојени y групе испитних предмета -које би студенти могли да полажу, и подагањем т.их предмета би стицали квалификацију за извесне службе. По другом лшшљењу, настава првог ступња би била посебан облик наставе к-оји бк за две године пружио заокружено знање и на тај начин спремио кадрове који су нашој пракси потребни. По овом мишљењу, на првом ступњу би ce предавали предмети који ce и данас предају или највећи број ших, само што ce не-би нзлагали тако широко као што je то досада чињено. Предавали би ce на пример, Основи кривичног права, Основи грађавског права, итд., a у' другом ступњу би ce ови предмети, поред осталих, проширено излагали. По трећем мишљењу, «аставу повог ступња требало би органнзовати као паралелну наставу поред класичног система наставе која траје четири године. У погледу организовања наставе Tpelier стушва. истакнуто је да је слична настава и досада на неким факултетима извоЈ)сна (њравни факултети V Београду и Загребу), али да је сад потребно организовати га као посебан и редован облик наставе који lie поииремати висококвалификоваие стручњаке и на тај вачин заокружити систем стварања стручних кадрова. На трећем ступњу било би могуће организовати наставу магистеријума која представља шире теориско и дубље познавање струке, као и увођење y самосталан научни рад, и наставу за специјализацију, тј. специјално изучаваше одређених дисциплина y традању од годину дана. Истакнуто је да не мора постојатн на сваком факултету за сваку групу предмета настава трећег ступња, већ да ie треба развијатн тамо где има највише услова.