Анали Правног факултета у Београду

431

БЕЛЕШКЕ

Правнн факултет y А>убл»ани ie у школској годин« 1960/61 отпочео наставу на основу нових реформисањих студија. По наставном плану овог факултета постоје три ступња наставе. Први ступањ наставе траје две године. Он ie добио значај завршених и заокружевих правних .студија. Полагањем свих испита првог ступња студент стиче квалификацију за ниже правне службе. Он може или да ступи у службу ,или да продужи правне студије на другом ступњу без мкаквих допунских испита. Први ступањ је, дакле, интегрални део факултета. Други ступањ, који такође траје две године, дели ce, почев од вреће годнне, на следеће смерове: правосудни, привоедно-правни, управни in друштвенр-политички. To ie примена начела вертикалне ди.ференцијације. По завршетку другог ступња студент добијд диплому правног факултета са ознаком смера, али она га квалификује за све правне службе без обзира на смер. 11. Извештај Комиоије о питањима ванредног студирања поднео je проф. др. Карол Ђетваи, продекан Правног факултета v Новом Саду. У нзвештају, као и y дискусији, истакнуто ie да наставу са ванредним студентима треба још шире развијати, нарочитр организоФањем центара за ванредне студенте где би ce одржавала предавања, консултације и вежбе. Требало би да ce ова настава у многоме приближ« редовном облику наставе. 111. Извештај Комисије о п-итању пријемних. .нспита кандидата без одговарајуће школске спреме поднео је проф. др. Божидар Јовановић. Tipoдекан Правног факултета y Београду. Извештај Комисеје ш-и диокусија по овом питању показали Cv тежњу да ce, у колико ie то могуће, изврши изједначавање и поставе јединствени услови уписа студената без одговаpajyhe школске спреме на сзим правним факултетима y земљи, да ce полажу исти предмети (један општи писмени исдит и усмено 4 предмета: Исторвја, Географија, Основи државног и друштвеног уређења и Основи фнлозофије), да програми ових предмета одговарају програмима средњих шкода и др. Конферениија je на завршетку рада једногласно усвојила следећу резолуцију: „Девета интерфакултетска конференција правних факултета y Југославији, одржана y Сарајеву 24, 25 и 26 октобра 1960, ради даљег спровођења препоруке Савезне народне скуппггвне и одредаба општег закона о факултетима и универзнтетима, размотривши свестрано проблеме рефррме наставе на правним факултетима a посебно питање увођења тростепене наставе, констатује: „1. Да су правни факултети y земљи учинили знатне напоре не само y спровођењу поменуте препоруке СНС него и v увођењу y живот оних битних одредаба општег закона о факултетима и универзитетима, који тоеба да што брже осигурају нашој друштвеној заједници пријеко потребне висококвалмфиковане квалитетне кадрове различитих профила и степена стручности, „2. да су сви правни факултети v својим ррганима управљања приступили темељном проучавању увођења првостепене наставе, a неки су заузели и одређен став y том пргледу (Правни факултет y Скопљу), или су већ приступили оргак-изовању и извођењу_ такве наставе (Правни факултет y Лзуб.вани), „3. да су правни , факултети исто тако предузели одговарајуће мјере за увођење наставе трећет ступња a да cv неки већ и организовали тадву наставу (Правни факултет y Беопраду и Загребу). ~4. да су сви правни факултети предузели низ ефикасних мјера y цил.у унапређења ванреднрг студирања као једног од облика нормалне наставе a неки су већ и организовали посебну настафу кроз паралелне курсеве и путем центара за ванредно студирање,