Анали Правног факултета у Београду

I начелне. У ствари, разлог за овакав компромисан став y основи je поисто\ већивање субјективног тумачења са статичким, a објективног с еволуциониј стичким, Пошто старије «орме по правилу захтевају еволуционистичко тумачење, то присталице оваквог тумачења сматрају да за њих треба применити објективно тумачење. Како ћемо показати, ово поистрвећивање je неосновано, па и овај разлог за такав став отпада. Што ce судске и друге праксе, јасно je да она примењује најчешће објективно тумачење, па чак, како смо видели, и онда кад изгледа да примењује субјективно. За ово и није потребно наводити иримере, јер je |довољно погледати било коју судску одлуку да ce y то увери. Недостатак Наше праксе није што одбацује објективно тумачење него што га не продубл>ује довоЛјНо. Често ce y одлукама само тврди да je такво и такво тумачење правилно, a не наводи ce довољно разлога за то. Нарочито ce не иде довољно далеко y истраживање објективне воље владајуће класе којвм ce открива њено право значење. б, Статичко тумачење. Знаци и њихова значења су жива, промен\љива друштвена појава. Упоредо с осталим друштвеним променама, мењају јсе и значења знакова. Извесне појаве које су ти знаци означавали нестају, друге ce мењају, xpetie стоје релативно непроменљиве дуже врене. Некад значење лретходи промени и доприноси њено.м настанку, некад оно заостаје за променама. Но, ако су појаве које су знаци означавали нестале, по правилу нестају и дотични знап.и; обрнуто, ако су нове настале, настају и нови знаци. To правило ce не остварује увек често стари знаци примају нова значења, a старе појаве означавају нови знаци. Ова промена значења знакова током времена изазива питање које je значење дотичног знака, односно система знакова, право. Ово питање и неиа потпуног оправдања, јер je јасно да су y питању разна значења за разно време. Стога ce приликом разних врста тумачења ово питање може решавати на разне начине. На пример, ако неко хоће да утврди значење једног текста y доба кад je он донет, онда je јасно да he право значење тог текста бити оно које je он управо тада имао. Напротив, за право то значење «е мора ce сматрати правим, јер je овде цил> тумачења нешто сасвим друго. У зависностн управо од схватања који, je цил. тумачења, која je његова функција y праву, као и који су циљеви права, на поменуто питање разни писци различито одговарају. По једнима, правп смисао правне норме јесте онај који je она имала y тренутку свог доношења, Овакво тумачење je статичко. Овакав став ce обнчно повезује и са ставом y корист субјективног тумачења. Заиста, ако ce субјективно тумачење схвахи буквално, тј. ако му ce као цил> поставн истраживање стварне психичке вод>е субјекта који je створио норму, и пошто je таква стварна воља могла постојати само y хренутку доношења норме, то je јасно да je субјективно тумачење статичко. Отуд и сви разлози којн важе за субјектнвно тумачење важе и за статичко. Главни такав разлог je правна сигурност. Но, он ce наводн и као самосталан разлог за статичко тумачење, независно од субјективног тумачења.

266

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА