Анали Правног факултета у Београду

282

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

правна природа односа који везују ове раднике са народним одбором, a с друге стране, каквог je карактера однос радника према радњи као и између самих радника. Управо, конкретно ce поставља питање: да ли y односу и положају ових радника има елемената радног односа, тј. да ли су ова лица У радном односу или не, те да ли ce на њих има или може применити опшги позитнвноправни режим радких односа који важи за раднике y радном односу уопште и са лривредном организацијом посебно. И најзад, ако ce начелно заузме став да су они y радном односу или да ce „имају сматрати да су y радном едносу", с ким су они y овом односу? 2. Напред истакнута питања покренута су y пракси. Углавном, постоје два схватања по овом проблему. По једном схватању, лица којима je предата на упраељање мања радњд (конкретно угоститељска) путем прихватања правила радње, имају сва права и дужности из радног односа утврђена законом о радним односима, што. значи да ce та лица налазе, y ствари, y радном односу. По једној варијанти овог -схватања, радни однос постоји према радњи која je дата на управл>ање; по другој варијанти такав однос не би био чист радноправни однос већ једна комбинација елемената закупа и радног односа. Најзад, по трећој варијанти овог гледишта, радници мањнх радњи налазе ce y радном односу са радњом, који настаје са потписом лравила радње од стране радника, тако да ce потписивање ових правила има правно изједначити са закључењем уговора е раду, с обзиром да ова правила, иако их доноси народни одбор општине, ипак сстају правила мање радње a не народног одбора. Међутим, поред овог односа, настаје и неки посебан уговорни однос, који до данас није правно одређен, између народног одбора општине и колектива радника као управљача тих радњи. Иначе, y радном односу између радника и радње, по овој варијанти, постоје сви елементи који ce захтевају за појам радног односа (добровол.ност, лична веза и онорозност) (3). По другом схватању, лица којима je предата на управл>ање мања радња путем прихвата правила радње, нису y радном односу, углавно.м из разлога што ce закон о радним односима (чл. 3, ст. 2) односи само на лица која су y редовном радном односу, a y правном односу радника којима je предата на управл>ање мања радња нема свих елемената радног односа, нарочито елемената личног дохотка, a с друге стрне, ни остале одредбе закона о радним односима не .могу ce примењивати на ове раднике, као, на пример, одредба о ааснивању и лрестанку радног односа, јер je настанак и престанак правног односа ових радника друкчији него по закону о радним однссима. Овоме треба додати још и то да je за спорове по отказу y вези са даљим управљањем радњом надлежан привредни суд, тј. не онај суд који je, иначе, надлежан за радне спорове из радног односа. При томе, истиче ce да радници не закључују уговор о раду са радњом као правнкм лицем. Они са надлежним одбором општине закл>учују уговор о преузимању радње на управл.ање, али тај уговор није угсвор о раду, јер би снда ови радници били y радном односу са народним одбором, a таква je

(3) A Радован: Радншди мањих обртних радњн, угоститељских као и y трговини са паушалним обрачуном оу y радном односу, „Правник“, Љубљана, 6р. 9—lo/57, с. 429 —134.