Анали Правног факултета у Београду

ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ РАДНИКА

283

конструкиија противна нашем привредном систему. С друге стране, овај уговор није ни уговор о раду са радњом, јер ако би то био, онда ce народни одбор не би могао мешати y права радње, a једно од њих je и право на отказ запосленим лицима. Међутим, по прописима народни одбор може отказати даље управљање радњом свима или појединим лицима. Најаад, радници који су примили мању радњу на управљање нису ни y међусобном „радном" односу, јер y овом случају један радник није другоме раднику „послодавац". Према томе, при предаји маших радњи на управл.ање радницима, закључује ce, реч je о једном новом правном односу који настаје из наше соцнјалистичке стварности и који садржи извесне посебне карактеристике (4). 3. Изгледа нам да ово друго схватање више одговара нашем привредвом систему и одговарајућим позитивним текстовима који регулишу предају мањих радњи на управљање радницима. Међутим, оно с обзиром на значај н вредност проблема, захтева и заслужује да ce дубље проучи, анализира и објасни. При томе, y обради овог проблема мора ce поћи од чиљен.ице да y правном режиму управљања мањом радњом треба разликовати четири групе односа који настају са предајом мање радње на управљаlЊе радницвма; 1) однос између народног одбора и радника; 2) однос између радника и мање радње који су je примили на уџравл>ање; 3) међусобни однос самих радника који управл=ају радњом, и 4) однос мање радње и радника према трећим лицима. Отуда и правни положај радника који настаје са предајом мање радње на управљање обухвата различите и врло сложене правне односе. У овој обради задржаћемо ce на прве тр-и групе односа, јер су оне од првенственог интереса и значаја за проблем који ce расправља. А. Правни однос између народног одбора и радника који преузимају мању радњу на управљањг Најпре долази правни однос између вародног одбара општине и радника који су преузели мању радњу «а управљање, a аатим, с једне стране, однос између радника и радње, и њихов међусобни однос, с друге стране. Пр и томе, први правни однос, по нашем мишљењу, чини основу правног положаја радкика, те je он од утицаја .и звачаја и на друге односе. 1. Предаја мање радње на управљаи?е в.рши ce путем прихватања правила радње од стране радника (групе радника) (5). Ово прихватање врши ce писмено, тј. на та правила, која je донео народни одбор општике, радници својом писменом изјавом дају сагласност ,да их прихватају и тиме ступају y правни однос са народним одбором. На тај начин, оваквим поступком предаје мање радње на управљање радници-ма постиже ce сагласност која je управљена на стварање обостраних права и обавеза народног

(4) Види С. Бујдић: Правни положај лица која преузимају на управл>ање мање радње, „Социјална политика", бр. 11 —12 од 1956, с. 97 — 100. -

(5) Сагласно одредбама чл. 29 уредбе о занатским радњама и занатским предузећима н чл. 32 уредбе о угоститељским предузећима и радњама, шња радња може ее предати на управљање и само једном раднику. Упор. др. ДејановиР—Живанчевић—Перић ; Збирка уредаба о предузећима и радњама, Београд, 1954, с. 159.