Анали Правног факултета у Београду

ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ РАДНИКА

285

прихватили правила радше. Конкретно, да ли je овде реч о каквом закупном одноеу (уговору о закупу), или о радном односу (уговору о раду), или о комбинацпји једног и другог односа, или, најзад, о правном односу који није ни једно, ни друго, ни треће, већ представља један нов специфичан однос, својсгвен нашем привредном снстему. 2. По једном схватап.у, закутгаи однос, који настаје на основу угорора о закупу ствари, не постоји y правном односу између народног одбора о-пштнне и радника, јер ако би ce уговор о прихватању правила приликом преузимања мањих радши упаредио ca уговором о закупу, онда би ce видело да y овом односу нема елемената који карактеришу уговор о закупу, будући да писменом изјавом о прихватању правила радње радници ништа не узимају под закуп, нити онн плаћају какву закупнину, пашто ce паушални износ који они плаћају друштвеној заједгаици не може сматрати закупаином (8). Да ли je овакав став правилан? Да л« y правном односу између народног одбора и радника нема карактеристика и елемената који овај однос чине сличним кли сродним уговору о закупу, или бар услед којих ce овај однос више приближава закупном односу него овако д.ругом, a најмање радном односу (уговору о раду), тако да он представља једну модифакацију уговора о закупу. У грађанском праву уговори о закупу увршћују ce y групу грађанскоправних облигационих уговора о уступању ствари уз обавезу в-раћања, те ce уговор о закупу (locatio conductio гегит) обично дефинише „као уговор којим ce једна страна обавезује да уступи другој страни извесну ствар на упо.требу и уживање, с тим да јој ова за то плати неку иакнаду ih no истеку извесног времена исту ст.вар врати. Отуда, као опште карактеристике овог уговора истичу ce: 1) да je то облигациони уговор «ојим ce заснивају права и обавезе само између уговарача (закуподавца и закупца), те да je овај однос имовинске a не личне природе, услед чега je могућа, ако није друкчије уговорено, промена на страни било кога субјекта овог односа; 2) да je то теретни комутативан уговор, вошто ce њиме стичу права и обавезе за обе стране, узајамва права и обавезе; 3) да je то консесуалан уговор, јер ce закључује неформалном сагласношћу »зјава воља о битним елементкма овог уговора (предмет закупа, закупна цена и трајање закупа), али згкључење зтовора о закупу може бити условљено и одређеном формом и претходним одббрењем од стране надлежних органа; 4) да je то уговор који ствара трајан однос, тј. закључен да траје извесно (дуже или краће) време овај уговор заснива известан трајнији однос између страна, тако да ни само извршење уговора није тренутно, као што je то случај код неких других уговора (куповина и продаја, на пример) (9). С друге стране, потребно je још нагласити да ce као закуподавац може појављивати не само власник ствари већ и свако друго лице коме би припадало право употребе и уживања ствари, a које вршење тог права може уступкти другоме. Даље, предмет уговора о закупу може бити свака

(8) С. Вујдић: ор. cit., с. 100. (9) Види ближе о закупу др. Мих. Константиновић: Облигационо право посебан део (белешке еа предавања), Београд, 1957, с, 12 —15; др. Б. Благојевић: Грађанско-ггравни облигациони утовори, Београд, 1952, с. 76—103.