Анали Правног факултета у Београду

286

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ствар под условом да je она по својој фактичној природи подобна да ггослужи овоме циљу (покретна или непокретна, телесна или бестелесна ствар; заменљива или незаменљива ствар, под условом да може бити нндивидуално одређена и поред употребе, y целини враћена закуподавцу; сва права, изузев чисто личних права чије ce вршење не може пренети на другога), Затим, закупна цена ce састоји y новцу '(по правилу) или y другим стваримз. И најзад, трајање закупа може бити временски унапред тачно одређено или неодређено, с тим да странама y овом случају припада право да y утврђеним роковима (уговореним или прописаним) откажу закупни однос, што значи да je закуп y сваком случају временски одредив и ограничен. Све ове карактеристике и елементи уговора о закупу узимају ce и као критеријум за разграничење, начелно, овог уговора од других грађанскоправних уговора (куповина и продаја; промена; послуга; зајам; ортаклук), ■као и од уговора о раду из области радног права (10). 3. Да би ce видело да ли y правном односу између народног одбора и радника има извесних карактеристика и елемената закупа, мора ce поћи од појма мање радње са паушалним износом. Појам мање радње са пушалним износом (обрачуном) могао би ce, према одговарајућем тексту поменутих уредаба, дати y следећвм оквирима: то je радња са средствима y друштвеној својини y којој ce не врши конституисање y смислу прописа о оснивању предузећа и радњи, Beii ce она од стране народног одбора општине предаје за неодређено време на управљање групи радника (или поједином раднику) на основу прихватања правила радње од стране радника, уз ллаћање одређеног паушалног износа, те за све време трајања правног односа заједнички воде и обављају пославе радње, a no извршењу обавеза према друштвеној заједници, слобадно располажу приходима радње и деле их по међусобном споразуму ( y кољико правилнма радње није друкчије одређено), имајући и друга права и обавезе из овог односа, сагласно општим прописима и правилима радње (11). Из ове оквирне дефиниције могу ce извући, по нашем мишљењу, следеће опште карактеристике и елементи како појма „мање радње са паушалним износом", тако и правног односа између народног одбора и радника: (1) Мања радња јесте радња са средстви.ма y друштвеној својини, алн која ce не коституише y смислу прописа о осннвању предузећа н радњи, што значи да ce не врши «збор органа радничког управл>ања радњом, не доносе ce правила предузећа, тарифнн правилник и други норматизни акти предузећа y смнслу општих прописа, нити ce врши предаја предузећа на управљање радном колективу. Отуда, и правила мање радње не треба

(10) О разлиди између уговора о најму ствари, односно тачније уговора о закупу ствари jt утовора о раду, односно утовора о најму радне снаге (о најму службе), са економског л правног гледишта, в. ближе Р. Durand: Traité de droit du travail, t. 11, Paris, 1950, pp. 227 sq. ; A. Brun H. Gallan: op. cit. pp. 258 sq; J. Kivero—J. Savatier: op. cit., pp. 265 sq.; A. Hueck—H. C. Nipperdey: Lehrbuch des Arbeitsrecht, 1931, B. I, Berlin, p. 103; Др, H. Тинтић: op. cit., c. 143—144; др. A. Балтић: op. cit., c. 161—163.

(11) Упоредп чл. 29, 34 и 35 уредбе o занатским радњама и ггредузећима; чл, 32, 37 и 38 уредбе о угостлтељским предузећима н радњама; чл. 39 и 40 уредбе о трговинској делатности и трговачким предузећима и радшама.