Анали Правног факултета у Београду

290

АНАЛИ, ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

себном специфичном привредноправном односу и положају према народном одбору. To би такође била једна карактеристика правног односа и положаја ових лица. 4. На основу изнетог, може ce y погледу питања правне природе односа између народног одбора и радника који су примили радњу на управљање путем прихватања правила радње, поставити следеће: Прво, претходна обрада прописа о овој материји показује да ce проблем карактера и суштине овог правног односа мора комплексно пооматрати, узимајућк y обзир како одговарајуће привредне прописе, тако и грађанскоправне и радноправне прописе, те на основу упоредне анализе изнаћи карактер и суштину тога односа. Д-руго, полазећи од таквог истраживачког метода, анализа одговарајућих одредаба поменутих уредаба, које посебно регулншу мање радње дате на управљање радницима (радње са паушалним обрачуном) и њихово упоређење са уговором о закупу, открива да ce y правном односу између радника који су преузели радњу на управлање и народног одбора могу наћи и такве карактеристике и елементи који су слични ил« бл.иски ако не и једнаки карактеристикама и елементима појма закупног односа уговора о закупу. Отуда, гледајући caUo на те карактеристике и елементе (облигациони и имовивски карактер правног одвоса, предмет и трајање овог односа) могло би ce претпоетавити да je уговор о предаји мање радње на управљање радницима y смислу поменутих уредаба једна подврста или категорија уговора о закупу, односно закупних односа, или бар да je врло блиска или слична овом уговору, односно овом односу. Међутим, уговор о предаји радње на управљање рданицима односно мехакизам предаје ових радњи и правни однос који настаје на основу тога, садржи и такве карактерестике, елементе и норме која овај уговор или механизам, односно правни однос удаљавају од уговора о закупу и закупног односа. По тим каарктеристикама и елементима уговор о предаји радње на управљање радннцима и лравни однос који настаје из тог уговора између народног одбора и радника не би био уговор о закупу y класичном смислу, тј. y оном смислу како га регулише грађанско, облигационо право и како ce третира y грађанскоправној теорији. Или те елементе, можда, треба узети само као ЈМодалитет, односно специфичности y појму закупа уошпте, које намеће развијени привредни живот земље и потребе, захтеви и услови развоја социјалистичке привреде код нас. Колико би „теориски" такво схватање било правилно, то je посебно питање, које спада y привредно право и које треба -обрадити y њему, као посебној научној и позитивноправној дисциплини код нас. Hü, ма какав ce став заузео y овом питању, сматрамо да 6и ce могао дати овај закључак: да правни однос који настаје између народног одбора општине и радника који ,су примили мању радњу на управљање на основу прихватања правила радње, не може бити радни однос, нити je такав однос MoryiiaH y омислу нашег права, односно привредног система те ce због тога и установљава y овим случајевима специјалан поступак предаје мање радње на управљање. Већ самим тим што овај однос има извесних карактеристика