Анали Правног факултета у Београду

■ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ РАДНИКА

291

и слемената који упупују или могу наговештаватн присуство једног таквог односа који нагиње закупном односу (не мора да значн да и јесте), довољно показује да je тај правнп однос појамно одвојен од радног односа, да не припада категорији радноправног односа. Управо, h кад би био радни однос могућан, y правном односу између народног одбора н радника који су примили радњу на управљање нема битних елемеката радноправног односа, мада ’je и овај правни однос добро вол.ан, јер ce заснива на сагласности његових учесника. Напред већ изнет.и ставови то указују, те ce њнма могу додати још н следећи аргументи и разлози: Радни однос, као општи појам, je добровољна, лична радноправна и функционална веза између радника и при-вредне организације (или друге органнзације, установе) као правног лица, на основу које ce радни« укључује y привредну организацију, те за свој лични рад прима одређени лични доходак, односно плату или награду (22). I°. Међутим, правни однос између народног одбора и радннка je, начелно, облигационоправни, имовински однос, супротно радном односу који je строго личноправни, индивидуални однос, личног рада који ce y сваком случају гаси са променом' или изласком појединог радника из предузећа (радње), док правни однос између лародног одбора и групе радннка само услед промене y персоналном саставу групе радника, која управља радњом, не престаје, нити ce y целини гаси, већ он и даље траје све док не дође до отказа колективног од стране радника или од стране народног одбора. 2°. Да.\>е, нема ни елемената укључивања y привредну организацију (предузеће, радњу). Ово укључивање настаје са ступањем (улажењем) појединих радника y предузеће (радњу) на основу закљученог инднвидуалног споразума о заснивању радног односа (односно уговора о раду) (23). Међутим. између народног одбора и радника, као што ce напред видело, не закључује ce никакав споразум о заснивању радног односа са поједииим радником из групе радника којз преузнма радњу на управљање, нити je такае споразум (уговор) уопште могућ и допуштен y овом случају, већ ce no посебном поступку врши предаја радње на управ,\>ање радннцима. Према томе, овде радници не ступају, не улазе y предузеће као радниуи y радном односу, нити ce распоређују на одређену радну функуију, односно на одређено радно место y предузећу (24), jep су ce они сами конституисали као радни колектив, сами, по међусобном споразуму, врше расподелу послова радње и бирају пословођу радње (ако није друкчије одређено правилима радње), те сами они представљају радњу као колектив радње, којима je непосредно и само њима дато управљање радњом од стране народног одбора са којим ce они, као група радника (колеклив), налазе y правном односу. 3°. Најзад ; за радноправни однос битан je елемент лични доходак (плата) који je тесно повезан и нераздвојан са елементом укључивања y организацију.

(22) Види чл. 3, 5 и 6 закона о радним одноеима. (23) Види чл. 131 и 147 закона о радним односима. (24) Внди чл. 3, ст. 2, и чл. 149 —150 закона о радним односима.