Анали Правног факултета у Београду

292

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Међугим, као што je иапред показала анализа одговарајућих прописа о предаји маших радњи на управљање радницима, y правном односу између народног одбора (ил.и радње) и радника недостаје елемент лични доходак (плате). Према томе, основне поставке личног дохотка радника из радног односа које садржи закон о радним односима (.25) не могу ce примењивати на доходак којим слободно располажу « . крји међусобно деле по опоразуму радници мање радње (са паушалним износом). Б. Однос радника према радњи и њихов међусобни однос 1. Саглаоне одредбама уредбе о занатским радњама и заватским предузећима (чл. 29—35), уредбе о угоститељским предузећима и радњама (чл. 32—38) и уредбе о трговишжој делатаости и трговинск.им и радњама (чл. 39—46) излази: I°. Да правила мање радње која ce даје на управљање групи радника, првенствено регулишу праени однос између народног одбора општине, односно друштвеке заједнице и радника којима je предата радња на управAjSHbe. 2°. Предаја радње на управљање врши ce путем прихватања прав-ила радњс од стране радника. Ta правила донаси народни одбор општине, a писмену изјаву о прихватању ових правила дају радници народном одбору општине, која после тога уводи раднике y фактички посед радње (фактичка предаја радње на управљање радницима). При томе, остаје чињенииа да радниии са радњом не закључују том приликом, ни доиније, no предаји радње на управљање, никакав прећутан или изричит уговор, ни грађанскоправни ни радноправни. 3°, Отуда, мало има основа и оправдања гледиште које би полазило од поставке да ступање y радни однос са радњом настаје са потписивањем правила мање радње од стране радкика, тј. да -ce потписивање ових правила има npaißHo изједначити са закл>учењем уговора о раду. Није овде тежиште гитања: чија су то правила (радње или народног одбора), већ какав ce и између кога ствара правни однос са потписизањем правила, тј. каквог je правног дејства акт о прихватању правила радње од стране радника. По нашем схвагању, које je само потврда ранијих нзлагања, внше има правног основа и разлога став што излази и из анализе поменутих уредаба да ce прихватање правила радње од стране радника не 6и могло правно изједначити са закључењем уговора о раду. Уосталом, поменуте уредбе и други прописи не предвиђају такву фикуију, нити ce тако што може претпоставнти да je, посредно, садржано y тим уредбама односно прописима. Најзад, тако што не може ce извести ни из саме садржине правила мање радње. Под претпоставком да ова правила чак и садрже права и обавезе радника према радњи, ни тада та права и обавезе, по својој природи и садржини, нису права и обавезе из радног односа, јер немају за свој основ н услов постојања: радноправни однос, не проистичу из њега, већ су то npaea и обавезе друкчије природе, јср су искључиво намењена и y вези са посло-

(25) Види чл. 10, 17, 183 —228 закона о радншм односима.