Анали Правног факултета у Београду

ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ РАДНИКА

293

вањем и руковођењСм ( управљањем) мањом радњом. a не са радним односом. Наиме. y тим правилима не би ce могла нити ce то чини предвиђати права (и обавезе) из радног односа jep такав однос и «е постоји, као што je право на плату (лични доходак). право на одморе (дневни, недељни и годишњн плаћени одмор), на одсуства, право на накнаде y случају одсутности радника са посла и друга права која извиру из радног односа. Према томе, сама околност да ce овим радни Цима признаје само право на 'социјално осигурање не значи још и то да су они стварно. y радном односу. Напротнв, баш ова околност доказује да ce ова лица не могу сматрати да су y радном односу, јер да je уредбодавац сматрао да су они y радном односу, онда он не 6и имао потребе да изричито предвиди да ce само оним радницима, којима je рад y уступљеној радњи редовно и главно занимање, признаје право на социјално осигурањс (не и друга права из радног односа). С друге стране, само постојање права на социјално ооитурање још не значи да постоји и радни однос: наше социјално законодавство признаје права из социјалног осигурања и одређеним групама лица која no нашем радном законодавству нису y радном односу (на пример, одређеним категоријама лица слободних професиона\них делатности). 4°. Предаја радр,е може ce условити давањем Рбезбеђења од сгране радника било полагањем депозита у- нозцу, меницом, залогом непокретних: кли покретних ствари и сл., и ова средсхва обезбеђења служе за „измирење обавеза радника према друштвеној заједници, за враћање кредита, за какнаду штете и наплату казни, ако ce ова плаћања не могу измирити из фондова и прихода радње" (26). Јасно je да ce обезбеђење даје народном одбору општине a не радњи, и оно y првом реду служи за „измирење обавеза радника према друштвеној заједниц«“. s°. Отказ даљег управљања радњом дају радници колективнс народном одбору, однасно народни одбор радницима ■који управљају радњом, a не радници радњи однвсно радња радницима (27). С друге стране, као даља последица предње констатације, и поједини радници могу отказати даљг управљање радњом или им ce може отказати. ово управл>ање, било да ce отказ даје народном одбору, односно да он даје појединим радницема, било да сами радници међусобно отказују даље управљање радшом, те да онк ,и примају. нове раднике (28). Hd, било прво или друго, y сваком случају, појединачно отказивање даљег управљања радњом, као и код колективног отказивања управљања радњом, не даје сама радња, Hutu ce њој даје отказ од стране поједчног радника. Ако ce томе дода још и то да ово „отказивање " што je напред већ истакнуто Henia карактер к значај отказа радног односа y смислу нашег радног законодавства (и радног права), онда излази да ce не би могла прихватити концепција која би полазила од тога да je овде реч о отказивању радног одно-

(26) Упореди чл. 41 и 42 уредбе о трговинској делатности и трговинским предузећима и радњама.

(27) Упореди чл. 35 уредбе о занатским радњама и занатским предузећима; чл. 38 уредбе о угоститељским гтредузеКшча и радњама и чл. 40 уредбе о трговинској делатности и трговИ'НСким гтредузећима и радшама.

(23) Први систем отказивања je усвојила уредба о делатности и трговачким ттредузећима и радњама (чл. 40); други систем изгледа да прихвата уредба о занатским радњама и предузећима (чл. 30) и уредба о угоститељским предузећима и радн»ама (чл. 33).