Анали Правног факултета у Београду

ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ РАДНИКА

295

8, уредбе о угоститељским предузећима и радњама, која предвиђа да правила мање радше садрже и ~начин међусобног отказивања и пријема нових [. . .] радника који преузимају управл.ање радњом." To значи, прво, да радници »иоу y радном односу са радњом, јер ииаче не 6и могли стухшти y међусобни однос и иступати из овог односа, односно како пропис каже: међусобно отказивати и примати нове раднике. Друго, да радници нису ни y међусобном „радном” односу, јер такав радни одвос y овом случају правно није могућан, с обзиром да ce ни један од радника, који преузимају радњу на управљање, не појављује према другом раднику из овоје групе као „послодавац", који би представљао другу страну y радном односу, па чак »и „пословођа" радње, који би био овлашћен да отказује даље управљање радњом или да прима новог радника (30). Ово и из разлога што су сви ови радницп равноправни и једнаки y својим међусобним односима и уопште, јер ce налазе y истом положају и имају иста права и обавезе y вези управљања радшом и према народном одбору «оји им je предао радњу на управљање. To значи да нема субординације између самих радника, која je, no правилу, карактеристична за појам радног односа између радннка и послодавца. Отуда, овде нема ни личне равноправне везе иамеђу самих радника која постоји y радном односу. и која ce остварује са улажењем (ступањем) радника y привредну организацију. Истина, између њих постоји и мора постојати лична веза, јер они заједнички управљају радњом и имају заједничке интересе, те ce она и кзражава y томе што

(30) По-словођа радње овде ce, y ствари, појављује као нека врста пуномоћниха групе (заједниде) радника која уттравља радњом, што значи да пословођа y име и за рачун ове групе, a y границама овлашћења, врши одређене правне акте односне послове, тј. врши пословање радњом y име групе и за њен рачун, обавезујући тиме целу групу, уколико ј-е делао y оквиру својих овлашћеша. To практично значи, тако нам ce чини, да ce однос пословође радње ггрема осталим радницима из групе која управља радњом треба да равна са односом пуномоћника према властодавцу, који на-стаје на осно.ву уговора о пуномоћству, a не са односо-м послодавца према радниху, на основу уговора о раду. To излази кз саме природе ових односа и шихове разлике. Пуномоћних je обавезан само на извршење одређених правних аката (послова) на која je овлашћен, поштујући, истина, вољу властодавца изражену y пуномоћству, али ce при томе не ставља под управу и контролу властодавца. У извршењу самог посла, пуномоћник, по правилу, ужива слободу акције и кретања. Напротив, радник y радном (најамном) односу, укљуучјући ce y делатност послодавца, y његово предузеће, на основу уговора о раду, далази y субординирани положај према послодавцу, ставља ce y свом свакидашњем раду y предузећу под непоередну и сталну контролу послодавца, примајући од њега директиве и наредбе y извршавању самог посла и подвргавајући ce радној дисциплини и дисциплинској власти послодавца. Свега гога нема y односима властодавца и пуномоћника. Властодавац не „диригује“, односно не управља и не контролише рад пуномоћника, јер je пуномоћник y извршењу своје мисије слобо-дан y организовашу извршења посла, није субординиран властадавцу, налази ce ван сфере делатности овота, те поверени посао извршава независно, ослобођен од директива и наредаба властодавца, од његове непосредне и континуиране контроле и надзора, јасно, све под једнизм условом: да своју широку слободу делаша усклади са оквирима добијених овлашћења од властодавца. С'агласно томе, постављени су и критеријуми за разграничење пуномоћства од радног односа, тј. уговора о пуномоћству од уговора о раду. Основна су овде два критеријума: одсуство односно постојање елемента укључиваша y организацију (код послодавца) и правна субординаиија, о-дносно потчињеност лида при извршен>у самог посла, без обзира на чињеницу што je и код уговора о пуномоћству и код уговора о раду исти предмет уговора: рад односно извршење одређеног посла за другог (мада пуномоћник не мора баш увек да он лично и изврши одређени гтравни акт, док je радник y радном односу дужан да само он лично и нико други врши одређени посао рад). О разграничењу ова два уговора, види ближе Р. Durand: op. eit., pp. 253 sq.; A. Brun H. Galland: op. cit., pp. 265 sq.; J. Rivero J. Savatier; op. cit., pp. 271 sq.; др. H. Тинтић: op. cit.. c. 144—145; др. A. Балтић: op. cit., c. 171 —172.