Анали Правног факултета у Београду

296

АНАЛИ ПРАВНОТ ФАКУЛТЕТА

сваки рад»ик управља и ради лично на одређеним пословима y радњи, али из тога још не излази, нити иоже излазити, да je то лична радноправнафункц.ионална веза из радног односа. Уосталом, лична веза може постојати и код других уговора, па да ипак само по тој вези такав уговор није уговор о раду, ако ce тој вези не додају и други битни елементи који су потребнн за појам уговора о раду, односно радвог односа. Ако би ce прихватило да овде има радног односа, онда би то значило да je сваки радник истозремено и послодавац другом раднику, односно да je послодавац y исто време и радник, што je са гледишта радног права и радног законодавства немогуће, будући да y таквој ситуацији недостају нити je могуће поставит.и битни елементи радноправног односа, које захтева радно враво и радно законодавство за овај појам. У ствари, може ce заступати схватан>е да je овде реч о једној заједници рада и интереса између два или више лица y циљу псстизања одређене имовинске користи, о једиом друштвеном (ортачком) односу који настаје самим прихватањем правила, о чему су ce радници претходно споразу.чели, Отуда, може ce претпоставити да би ce међусобни односи између радиика, који су примили радњу на управљање, имали расправити по посебним прописима односно по поменутим одредбама, па уколико би за решавање конкретног случаја или питања из њиховог заједничког односа недостајали ти специјални прописи, онда б« ce имали применнти општи прописи који регулншу заједницу правних интереса односно друштва (ортаклука). По извесним моментима (на пример, заједничко «скоришћавање предатих средстава и рада y Циљу постизања истог циља на страни радника и подела постигнуте користи чистог прихода по споразуму, y ствари подела добити зараде), радници који су примили радњу на управл.ање понашају ce као ортаци. Међутим, с друге стране, y њихов правнп положај и однос улазе и други елементи (или моменти) који изазивају модификацију ове заједнице радника или je удаљују од друштва (ортаклука). Због тога je теориски врло интересантно a практично врло значајно питање какве je правне природе међусобни однос самих радника који су гримили радњу на управљање. При обради овог проблема потребно je узети y обзир став теорије и законодавства о разлици између уговора о раду (радног односа) и уговора о ортаклуку (односно о заједници рада и интереса). He улазећи дубље y анализу питања разлике између ових уговора, довољно ће бити да ce само истакне да теорија н судска пракса редовно узимају као основ за ову разлику два битна елемента, односно критеријума: 1) постојање односно рдсуство шзавне субординације, и 2) начин на којн су подељени ризици из заједничког рада, тј. начин учешћа y користима и губицима који могу настати из таквог рада (31). Мада нзмсђу уговорз о раду и уговора о ортаклуку можс да постоји извесна сличност, ипак основна разлика између ова два уговора стоји и она

(31) При излагању овог проблема искључујемо радни однос y привредним организацијама са средствима y друштвеној својиш-i и радничким самоуправљањем код нас. Ово из разлога што ce y нашем систему управљања производњом и расподелом од стране непосредних произвођа радника. питање карактера и суштине радног односа, споразума о заснивању радног односа и његово разграничење, с једне стране, од уговора о раду, а, с друге