Анали Правног факултета у Београду

ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ РАДНИКА

297

долази од обележја специфичног за ортаклук: affeclio soaetatis. У свим својим елементима ортаклук представља једну заједницу, y којој делатност ортака-не даје места за размену реципрочних давања, јер су све активности ортака усмерене истом цил>у који je детерминисан y самој заједници. Отуда ce код ортаклука, истиче ce y теорији, сви сртаци налазе y једнаком поло-. жају и сви учествују y управл>ању артачким пословима. Посебно, ортак који свој део даје личним радом не ставља ce због тога под власт и управу својих саортака, Пошто.сви ортаци имају равноправни положај, то je и -ризик шихове активности и управл.ања подељен између свих њих, те je сваки обавезан да учествује и y губицима заједнице (за ортака чији ce удео састојн само из рада, настаје ризик да изгуби зараду-награду из уложеног рада). Потпуно je друкчије код уговора о раду. Циљ активности одређев je једнострано од стране послодавца, a средства за производњу припадају њему. ГХодела и издвајање интереса je наглашено плаћањем надтгце раднику и прнсвајањем производа рада од стране послодавца. Тиме су ова неједнакост и субординација радника при раду потпуно y противречностл са наменом и суштином ортаклука п једнакошћу ортака. Отуда и то да радник чак и када учествује y користима (добнти) предузећа послодавца не сноси ризик-губитак који би настао из управљања и пословања предузећем y коме он нема учешћа. Због тога, да би ce установило да ли ce једно лице иалазн y пољожају ортака или најамног радника, треба поћи од испитивања напред истакнута два елемента’ да ли je лице у.једној потчињеној ситуацији према улагачима капитала послодавцима, или je ортак y управљању предузећем, а, с друге стране, да ли његова награда представља надницу (плату) за извршени рад или учешће y подели ортачке добити (и губицима) (32). На основу свега изложеног, излази да ce радници, који су примили мању радњу на управљање, налаае y једној сложеној правној ситуацији, y Kojoj ce могу н atm елементи и карактеристике два или више различитих правних односа (уговора), чија je правна природа и суштина спорна и коју због тога треба изнаћи дубљом анализом, али који ипак сви заједно представљају једну целину, правни механизам предаје и управљања машом радн>ом од стране радника, који посебно регулише наше привредно законодавство. Међутим, по нашем схватању, извесно je да y такеој сложеној и мгшовитој ситуацији нема радни i односа уопште са гледишта данашњег законодавства. Но. то не значи да однос и положај ових радника не би требало поставити као радни однос са радњом, али за то je потребно донети. одгсварају tie нове прописе.

ÄP.

Александар М. Балтић

стране, од грађанскоттравних облигационих уговора друкчије поставља vl решава. Отуда ce y нашој правној теорији и ризик као критеријум за ово разграничење мора обрађивати, y светлости ових чињенида, са ставовима који одступају од схватања која ce редовно заступају y теорији и пракси y питању ризика за разграничење уговора о раду од уговора о делу, однасно уговора ортаклука. О томе ближе др. А. Балтић; ор cit., с. 39 —52., 162 —171. (32) О разлици између уговора о раду и уговора о ортаклуку, в. ближе А. Rouast Р. Durand: Droit du travail, Paris, 1957, P. Durand: op. cit, 272—275; J. Rivero —J. Savatier: op. cit., pp. 275 —277 p. 394; G. Lyon Caen; Manuel de droit du travail et de la sécurité sociale, Paris, 1955, p. 187; A. 'Brun —H. Galland: op. cit., pp. 291 —299; A. Hueck —H. C. îNïpperdey: Lehrbuch des Arbeitsrechts, t. I, 1931. § 8, S. 44, note 31 —32; 104, 211 —212 8 40 (в. издање t. I од 1959); W. Kaskel: Arbeitsrecht, Berlin, 1922, S. 125 —126; др. H. Тинтић: op. cit., s. 146.