Анали Правног факултета у Београду

298

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ОТВОРЕНЕ КАЗНЕНО-ПОПРАВНЕ УСТАНОВЕ

У новије ce време y многим државама као и y нашој земљи, поред погтојећих казнено-поправних домова класичног, затвореног типа, заводе отворене казнено-поправне установе. Ове установе y односу на клаоичне тштове казнених завода показују велика преимућства, због чега ce сматра да представљају праву револуцију y области извршења казни лншења слободе (1). Услед овога питање отворених казнено-поправних установа по своме значају превазилази оквире извршења казни са уског, административног станов-ишта и прелази y једно општедруштвено пнтање од посебне важности. Оно je y тесној и непосредној вези са ставом који треба друштвс да има према учиниоцима кривичних дела, као и са напорима каје треба уложити да би ce ови вратили заједници као њени корисни чланови. A од тога како ће ce приликом извршења казне поступати са учиниоцима кривичних дела, који ће ce методи употребити за њихово преваопитање и какав ће однос бити према њима, зависи углавнбм да ли ће лица која су једном повредила друштвене односе остати и даље непријатељи друштва или ће ce вратити овоме и живети y истом као његови исправни чланови (2). Зато су отворене казнено-поправне установе и биле предмет посебног проучавања на Дванаестом међународном конгресу за кривично право и казнене заводе y Хагу 1950, као и на Првом конгресу Уједињених нација за сузбијањс злочина и за поступање са преступницима y Женеви 1955. На тим конгресима су донете посебне препоруке и резолуције y погледу основних питања која ce поставл>ају. Поступајући по наведеним препорукама и резолуцијама, наша држава je y току 1956 завела две такве установе и то једну y Пули (HP Хрватска), a другу y Брестаницн (HP Словенија), које су y основи експерименталне природе, да би ce добила потребна искуства за љихову ширу примену код нас. Ради ближег упознавања са отвореним устансвама, на овом ће месту бити говора о њима уопште, док ће ce другом приликом приказати наше створене установе, резултати и закључци до којих ce дошло y њиховом раду, I, Појава и разлози настанка отворених установа Крајем XIX века, појавиле су ce прве отворене казнено-поправне установе, али je за схватање разлога њихова настанка, њиховог значаја и улоге потребно обухватити период који je претходио овоме. I. Пре свега, казне лишења слободе су заведене крајем XVIII века под утицајем капредннх идеја Француске револуције, на место многобројних смртних и сурових телесних казни Средњег века. Међутим, иако je увођење казни лишења слободе претстављало несумњиви прогрес y поређењу са

(1) Н. Göranson: To what extent can open institutions take the place oi the traditional prison?, Douzième congrès pénal et pénitentiaire international, ha Haye, 1950, Actes, TV, p. 68.

(2) Нпкола Срзентић: Први конгрес Уједињених нагџца за сузбијање злочина и за поступање са престуттшгцчма „Архив за правне и друштвене науке“, 1956, бр. 4, с. 479, 4SI.