Анали Правног факултета у Београду

105

ПРИКАЗИ

Године 1952 допета ie оосебна уредба о тзв. немеђународном вавдушиом превозу,“ а' на основу овлашћења садржаних у закону - из 1932. ГЬена правила применл'ту се на унутраштьи ваздушнн превоз, уз одређене пзузетке. С обзнром на специфична! положат Велике Брнтаяи је, њених поседа кар и других чланица Комонвелта, аутрр на крату разматра и пека питања оцримене Варшавске конвенците «а преваз робе у случајевима кад je тешко одлучити о карактеру превоза, Прва осо&нна која пада у очи при читању ове, по претензијама, скромне ктьиге јесте њега концизност која, међутим, никако ни i е утицала негативно на излагање једне, иначе, по обнму широке материте. Уважавајући чињеницу да живимо у ј одном свету у коме je воеме сваким даном све Iвише скупо, аутор ie успео да на страницама своте књиге сажме и практично изложи најважшпе аспекте правних решења превоза на суву. мору и у ваздуху, и да их пружи у облику коти ie, истов ремеио, погодан зъ поавиика —практичара, за студента права а и за дубл>е »студи ie. Самим тим кзвощм оообинама књига иако говори искључиво о енглеском праву прелази по значату границе земл>е за Koiy ie писана и представља вредая допрянос и правнику коти се бавя упоредним правом.

Ђурица Крстић

(Из Института за упоредно право)