Анали Правног факултета у Београду

12

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

сваки други, њеним садржиноким елементима, који не улазе у напред яаведене. Стога његово излагаше о експлоатацији, без обзира да ли je тачно или ве (а ту, поред низа нетачних, па и наивных, има и тачних ствари), вротивречи његовој полазној тачки и ноказује немоћ његове теориске конструкције појма друштвеног процеса да обухвати друштвену стварност. Ово ce још бол>е види на примеру друштвених творевина. Доследно својој одредби творевине као скупа процеса и својој подели процеса на процесс удаљавања и приближавања, Визе би морао да творевине класификује према томе да ли су створене једном или другом врстом процеса, односно гьиховим подврстама, и да покаже како ти процеси стварају творевине. Уместо тога, он творевине класификује према томе колико их њпхови припадници субјективно осећају, односно, представљају као блиске себи или удаљене. При том Визе подвлачи да се у свим творевинама одигравају и процеси сједињавања и процеси разједињавања. •Занимљиво je да многобројни Визеови критичари, и код нас и на страны, нису увидели ову основну Визеову недоследност, која јасно показује његову немоћ да створи један непротивречан систем социолопије, заснован на веома уском појму друштвеног процеса, чак и под условом да социологију сведе на сасвим уско пол,е друштвених појава у коме, по претпоставци, друштвени процес 1 схвачен тако како га он схвата, може да послужи као основа. Ово je још видљивије на примеру .об јашњења државе и класе као друштвених творевина. Визе каже много тачног и о једном и о другом, као и доста нетачног. Али то што он говори нема никакие везе са процесима приближавања и удаљаваља, па чак ни са ступњем удал,ености ових творевина од њихових припадника, а то су управо два једина мерила којима у начелу Визе одређује све врсте друштвених појава, jep, по њему, социологија нема ншпта друге да тражи у најразличитнјим друштвеним појавама до ступањ удал>авања и приближавања Л>У’ДИ. Треба, дакле, јасно утврдити да, макол.ики напор Визе учинио да утврди, класификује и систематизује бројне друштвене процесе, односе и творевине, он у томе ни je успео. Прво зато jep je најважније ове појаве оставио постранк од свог система, који није прилагођен да их обухвати, и, друго зато што ни у одређивању, класификовању и систематизовању и оних појава које je обухватио није био доследан себи. То све показује да се и друштвени процес и друштвена творевина морају схватити сасвим друкчије од Визеа. IV. Најзад, неколнко речи о Визеовом социолошком методу. Визе се социолошким методом није ближе и изрично бавио у свои главном делу, питања методологије додирнуо je непосредно само у свом уводу у социологнју. Ипак његово главно дело посредно открива његов метод, иако га не износи. Визе социологију схвата као емпириску науку, я тиме je јасно разграничава од идеолсгнје и филозофије, као и социјалне политике, што je, наравно, позитивно. Г сворећи о методима емпириског истраживања, он набраја све познате методе или технике (посматрање, експернмент, статистику, социометрију, итд.). Међутим, у свом главном делу Визе употреб.лава углавном метод глобалног и неспецифичног nocMaTpaH>a t тј. на основу свог општег знаььа и кгьижевности ствара