Анали Правног факултета у Београду

ОСНОВНА СОЦИОЛОШКА СХВАТАЊА Л, Ф. ВИЗЕА

13

своје соцнолошке исказе. Стога je његов метод у основи есејистички. Визе говори уопштено о појединим појавама, скоро као и сваки културан, књижевно обдарен човек, који варнра теме у неком добром социолошком салону. Ту има и духоЕитостн, н добрих запажања, н још внше наслућивања, н продорне делимнчне анализе, итсл., али нема систематског, потпуног, строго научно эаснованог излагаша, нема низа строго повезаних ставова који произлазе један из другог и чине потпуну научну теорију. Виезово излагање остаје фрагментарно и плод тренутног надахнућа. Ако je Визеов метод описа појава и истраживања њиховог састава (структуралко-формаляа анализа) јасан, није тако јасан његов став у погледу научног објашњења појава, у погледу яаучних закона у социологи ји. С једне стране, Визе сам поставља низ закона (или претпоставки) којима објашњава извесне појаве. И то не само што тако објашњава њихову формалну структуру, него, као што смо видели, објашњава и њихову функцију, тј. њихову садржину или циљ оно што, по његовом начелном ставу, не би требало да спада у социологију. Исто тако, Визе разликује социологију од социографије, што значи да сматра да социологија има да утврђује законитост појава. Али, с друге стране, на више места, Визе изражава сумњу у могућност поставл,ања закона у ооциологији, особито кад се тиче општег кретања друштва и утврђивања оних чинилаца који су за ово одлучујући. Тако Визе критикује и историски матери јализам, и то на прилично наиван начин. Визе, значи, и овде долази у противречност сам са собом: на једној страни, он признаје да социологија треба да одређује законе друштвених појава; на другој страни, он сматра да се најважније појаве не могу обухватити законима и да се искл>учиво систематским (а не и исторнеким) истражнвањем могу утврдити односни закони. Очигледно je да je Визе недовол>но проучио питање законитости дрз'штвених појава и да яма далеко више смисла за питање структуре него функција и законитости. Визеово дело по свои методу представл>а прелаз из старе, -опекулативноесејистичке школе која je правила велике и свеобухватне системе без довол.но строгог емпириског истраживања у нову, аналитичку школу, ко ja се чува система и заснива се на строго емпириском истраживању. При том je он ближе првој него другој школи. У погледу основног става Визе je позитивиста, са свим позитивним и негативннм што овај појам значи. Позитивизам га je нарочито учинио слепим да гледа дубл>е, да се задржи на спол,ашњем, случајном, живописном, у извесно М смислу арткстичком. Ако се покуша дати општа оцена Визеова дела, треба иајпре рећи да je он, можда, узео на себе већи задатак но што га je могао извршити не само због личне неспособности (напротив, Визе je несумњиво веома обдарен човек, са јасним смислом за опажање и најсуптилнијих друштвених појава и за њихову продорну анализу я систематизацију) него првенствено због стања у коме се ооциологија у његово доба излазила. Он je хтео да пружи један свеобухватан социолошки систем 1 у коме би све логично произлазило једно из другог. Међутим, подробна социолошка испитивања, а пре овега испитивања «ретања великих друштвених целина, самосталних друштава, нису била довољна за успех