Анали Правног факултета у Београду

24

АНАЛИ ИРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

чени противно овоме пропису, као и уговори склопљени на темељу ових споразума, ништэви су (чл. 67). Као щто се види яаши су прописи дали Bet нека onta начела о забрани ограничавагьа конкуренције. Ако се има у виду раније изложени положа]' подузеЪа, онда се види да нека од њих уживају правки монопол (комунална подузеЪа која врше јавну службу, Државни осигуравајући завод, банке, подузеЪа за контролу робе, поште, подузеЪа јавног транспорта и др.), док нека- уживају фактични монопол. Taj фактични монопол може бити условљен њиховом економском позицијом на тржишту или неки пута захваљујући административним мјерама, при чему у овом часу не правимо разлику измену монополиях и олигополиях ситуација. Сва подузећа морају имати правила, али се под називом подразумевају како статутарни прописи, дакле правила подузеЪа у правом смислу, тако и опћи услови пословања, који се такоЪер најчепгће y нашој административно] и пословно] пракси «азивају правилима. Прво питање je тко доноси опште услове пословања. Овдје имамо неколико различитих могуЪности. Неки пута се опћи пословни услови одређују прописима. Ту спада ју услови за превоэ на жељезници, морским и ријечним бродовима, опЪи услови за извођење грађевинскнх објеката и радова, правклник о опЪим увјетима за испоруку електричне енергије и сл. Ти су опЪи услови прописани савезним прописима иако није искл>учено да их доносе и републички органи. МогуЪе je да опће услове пословања прописују и народни одбори. Заједничка «арактеристика таквих опЪих пословних услова je у томе што су инкорпорирани у прописе или чине искључиво садржај респективних нормативних аката. Друга je могуЪност да onte пословне услове доносе заинтересирана подузеЪа, а народни их одбори потврђују. Ти се опћи услови најчешће називају правилима, а яонекад правилницима. Било би добро издиференцирати разне услове, те уобичајене називе за нормативна акта задржати само тамо гдје су опЪи услови инкорпорираяи у садржај таквих аката. Тиме би се нормативни акт одвојио од рпЪих услова које доносе подузеЪа, без обзира што ти опћи услови подлежу шотврди надлежног органа. Није то ствар само неких дисткнкција, веЪ од великог практичног значења. Тажвк опћи услови, односно правила, или како их не«и зову „Мали закони подузеЪа" у суштнни представљају адхсзионе уговоре. Према томе у грађанскоправном погледу они се морају третирати као уговори, наравно са својим шецифичностима али чшьеница да су донесени путем правила не изузима их од опЪих правила о оримјени права. Напосе таква „правила подузеЪа могу бити предмет ексцепције елегалности по службеној дужности, што јасно произилазн из обавезе суда да своје одлуке доноси на основу и у складу са законским прописима, дакле с вишим нормама има}уЪи у виду да се имовинско право нормира савезним прописима. Има мс'рутим опЪих услова који не подлеже одобрењу, иако регулирају врло за важну материју. То je, на прим]ер, случај с правилима за осигурање која чине саставни дио уговора о осигурању. Та правила доноси управнн одбор Држааног осигурава]'уЪег завода, а одобрава начелно Савезно извршно вијеће или орган који оно одреди. БудуЪи да нема прописа који бн регулирали односе који настају из уговора о осигурању, материјално право осигуран>а садржано je данас највећим дијелом у правилима за осигурање.