Анали Правног факултета у Београду

ОСНОВНА СОДИОЛОШКА СХВАТАЊА Л, Ф. ВИЗЕА

3

међуутицаја чине људски циљеви, који ce остварују помоћу њега. Често ови ЦИљеви одређују иачив, облик међуутицаја, али ce социологија ипак не бавн циљевима и њиховим дејством на облике, јер разни циљеви могу да изазову ноте облике и обратно. У овом смислу Визеова социологија се, као и Зимлова, може назвати формалном, пошто проучава облике (форме) друштва а не његову садржияу у смислу који je одређен. Али Визе сматра да овај назив није згодан јер изаэива неспоразуме, о чему ће одмах бити речи. Друго бигно обележје Визеове социологије, рекли смо, састоји се у ванвремености, аисторичности основног дела њеног предмета —• „друштвеног“. Визе сматра да je „друштвено“ као основнн појам социологије квазивечито, ванвременско, односно изнадвременско, јер постоји у свим временима, догод постоје л>уди. То исто важи и за остале основне појмове. Али Визе подвлачи да се ови основни појыови, који су уствари основнн облици „друштвеног“, разлажу у ниже, конкретнее појмове, што je могуће „само путем поступног приближавања конкретним, историским чиньеницама". Тако систематска социологија, која je по свом основном предмету аисториска, ~у појединачном извођењу" постаје и сама историска. Тако Визе делимично одустаје од аисторичности своје социологије. Конкретно, Визе наводи пример једног конкретнее историског догађаја (кад се једно лице, Х.У., повери другоме. А.З.) који се подводи под један нижи појам социологије (поверавати се), a овај преко других виших под иајвиши појам основни процес приближавања. У вези с овим Визе одбија означавање своје социологије као формалне у значењима која ce овој речи придају ван оног значења које он усваја (тј. да Носова социологија изучава друштвене форме). Три су значења појма „форм%лна" социологнја која Визе одбацује, сматрајући да у вези с тим значењима његова социологија није формална него „материјална“. Прво je од тих значења; невођење рачуна о унутрашњим мотивима л>удских радњи, већ само о облицима њиховог међуутицаја, о њиховој структури. Визе сматра да je яасупрот овом схватању гьегова социологија материјална, јер одговарајуће основне друштвене облике објашњава уиутрашшим жељама л,уди. Друго значење појма „формалаи" јесте аисторичност. Показали смо како Визе доказује да je његова социологија делимично историска. Најзад, треће значење појма „формалан" састоји се у схватану да je садржај социологије духовая, а да не потиче из стварног иокуства. Визе насупрот том тврди да његова социологија уопштава стварно искуство. 2. Ако се приђе оцени Визеовог схвагања појма и предмета социологије, треба истаћи да je он у оправданој тежњи да социологију што прецизиије одвоји од осталих друштвених наука нашавши јој својствен предмет отишао дал>е но што je нужно и није био доследан себи. Социологију je заиста потребно разликовати од осталих друштвених наука, и то на тај начин што ће joj се одредити онај предмет који je општи свим тим наукама, a који зато ниједна друга наука не може потпуно да проучи. У тај предмет несумшиво долази оно што Визе сматра предметом социологије, тј. одређивање самог појма „друштвеног“ као међул>удоког. Али ово „друштвено“ се не састоји само из онога што Визе сматра, тј. само из облика. Напротив, у „друштвено" спада и само друштво као целина, као и кретан>е те целине, а то се може објаснити само одређввањем садржине одговарајућих облика и одговарајућим везама између тих садржина, израженим у узрочним