Анали Правног факултета у Београду

2

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

исти друштвени облик (на пример, утакмица, подела рада, итд.) може обухватити различите друштвене садржине (може се наћи и у цркви, као и у политичкој или економској организацией, итд.). Обратно, иста садржина може имати различите облике. Друштвену садржину испитују разне друштвене науке економија, право, итд. Друштвени облик испнтује социологија. Она je једна врста друштвене геометрије као што геометрија испитује геометриске облике, а не грађу из које су састављени, тако и социологија испитује друштвене облике без обзира на садржину. Ови облици су ванвременски и не поклапају се ни с једном историски конкретном друштвеном појавом. Социологија истражује њихову општу законитост која важи снуда. Поред Зимла, на Визеа je знатно утицала америчка формална ооциологија, а посебно Рос (Е.А. Rosa) и Томас (W.I. Thomas). Рос je већ сматрао да je тлавни појам социологије друштвени процес > као што то сматра и Визе, a Росов појам друштвеног процеса, као и њетова класифвкација ових процеса на процесе удруживања и раздруживања, врло су блиокн одговарајућнм схватањима Визеа. Од Роса je Визе узео и главну поставку да све остале друштвене појаве произлазе из друштвених процеса. Визе често наводи Роса и целе његове ставове непосредно укл,учује у свој текст, као његов саставни део. С Росом се Визе слаже и у томе што налази да до .друштвених процеса муле доводе гьихове жел>е, али, за разлику од Роса, сматра да je те четири жел.е тачно установио Томас и преузима их од њега. Исто тако су на Визеова схватања утицали његови немачки претходници на пољу формалне социологије, као што су Тенис (Töimies) и Фиркант (Vierkaindt), а такође и Спенсер и Белгијанац Ваксвелер (Waxweiler) я други. ПолазеЬи од оваквих основних утицаја, Визе je ипак најближи Зимлу у пола, зној тачки схв-атања предмета социологије. Он усваја Зимлов став, али га проширује. Друштвени облик он схвата шире од Зимла, као оно што je ошпте свнм друштвеним појавама, што je специфично за друштво и што он яазива просто ~друштвено” (das Soziale), a чија je битност, као што ћемо видети, друштвени процес. То друштвеко je, као и у Роса, међусобна повезаност људи у друштву. Социологија испнтује „друштвено” као такво, тј. сам друштвени живот, а не разне произволе тог живота које проучавају друге друштвене науке. Тако су производи друштва, на пример, језик, или религија, итд., и њнх проучавају одговарајуће посебне друштвене науке а не социологија. Социологија проучава оно ~друштвено” што отвара ове производе я што je увек исто, незавионо од врсте произвола и времена. Зато што проучава један елемент друштва, социологија није општа него посебна друштвена наука. Али Визе разликује општу социологију од посебних социологија, које испитују разне особеносхи овог општег појм а ~друштвеног ’ у разним областнма друштва, где се стварају различити друштвени производи. Ово ~друштвено ', које je предмет социологије, састоји ce y спољним понашањима л,уди, која се могу пооматрати и опазиги. Тако ce социологија одваја од психологије, јер не проучава збивања у појединачној свести него „утицаје који потичу од веза појединца с другим појединцима или групама”. Социологија проучава друштвено збивање уопште, а оно није у појединцима него међу н»йма и састоји ce y „утицању Ja на Тебе и гьнховом повезивању у ново Ми". Социологија проучава тај међуутицај као процес, као такав, а не његову садржину, коју чини култура у ширем смыслу и коју проучавају разне културне науке. Садржину овог