Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ Година IX Јануар - Март 1961 Бр. 1.

ТРОМЕСЕЧНИ ЧАСОПИС ЗА ПРАВЫЕ И ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

ОСНОВНА СОЦИОЛОШКА СХВАТАЊА ЛЕОПОЛДА ФОН ВИЗЕА

\ Нестор савремене социологије, Аеополд фон Визе (von Wiese), рођен Г876 и још увек актива«, најважнији je представшие оног соииолс.т.ког правда који ее назнва формалном ооциологијом, мада он сам своју социологију најрадије назива релационистичком (Beziehungslehre). Овај правац није нижад заузимао средиппье место у социологи]«. Ипак, он није без извесног значаја, па У оквиру овога треба одређивати и знача) Визеове социологи)«.. Визе није особито много пнсао. Најважније му je дело Систем опште социологи] е (System der allgemeinen Soziologie), чије je прво издагье изишло 1924—29, друго 1933, a треће 1965 године. Популарнији je његов увод у социологију, нзишао под насловом Социологија: историја и главна питања (Soziologie: Geschichte und Hauptprobleme) 1928 (пето издање из 1954), аля, он не доприноси вшита битно ново у његово схватање социологије. Визе je значајан и као яокретач и уредник једног од најболих светских социолошких часописа, Kölner Vierteljahrshefie für Soziologie, који je био обуставлен с долаоком Хитлера на власт, 1934, и обновлен после пада нацизма, опет на челу с Визеом. С обзиром на недостатак простора, задржаћемо се 'Само на неколико оснояних тачака, које обележавају главке оригиналке ставове Визеа и могу допринети оцени његове вредности и значаја. То су, најпре, његово схватање социологије, затим, fteгово схватање основних социолошких појмова, после тога примена тих основних појмова на неколико главных примера и, најзад, његова методологија. I. ослањајући се у томе на већ прилично уобличена слична схваташа Георга Зимла (Simmel), који се може сматрати правим оснивачем формалне социологије. Вязеово схватање социологи]'« полази од става да je социологија, у првом реду, систематскокласификаторска а не историско-генетичка наука, и обележено je двема главным цртама; прво, социологија изучава облике (форме) друштвеног живота, а не гьегову садржину и, друго, она у овим облицима утврђује оно што je ванвременоко, трајно, квазивечито. Да би се разумело Визеово гледиште о предмету социологије, треба указати на његове претходнике, који су знатно утицали на њега. То je, рекосмо, пре свега Зимл, Зимл разликује друштвену садржину од друштвеног облика (форме). Друштвену садржину чини делатност луди повезаних у друштво ради оствареша одређених цилева; начин повезивања луди у друштво чини друштвени облик. Један