Анали Правног факултета у Београду

ДИСКУ СИЈА

71

ограничена само на случајеве кад je штета намерно проузрокована и кад се не може утврдити удео у проузроковагьу штете свакога од више штетника. А то зяачи да аустријско право стоји на становишту да обавеза више лица да накнаде чак и заједнички проузроковану штету по својој природи није права, него тэв. неправа солидарна облигација. Као што je познато, мада су и оне једна врста солидарних облигацнја, неправе солидарне облигације се разликују од правих како по начину овог постанка, тако и по свои дејству. Тако, праве солидарне Iоблигације се установлзавају законом у свнм OHira случајевнма кад законодавац хоће да пружи више сигурности повериоцима и да ризик инсолвентности једног од дужника пренесе на све дужнике. У том случају њихова одговорност ће увек бити солидарна, јер основ њихове обавезе према повериоцу налази се у самом закону. Међутим, основ неправе солидарне облкгације није у закону, него у некој чињеници која je настала под таквим околностима да се односи који из н>е проистеку морају регулнсати по правилима која важе за солидарне облигације. Такве су, на пример, облигације које настају из самог факта проузроковања штете, у којима je сваки од дужника, зато што je учествовао у проузроковању целокупне штете, обавезая и да je целу накнади у случају кад не може да се утврди његов удео у тој штети. А то значи да у случају неправих солидарних облигација солидарност није правило, с обзиром на то да до њене примене долази само он да кад je иемогуће утврдити удео сваког од дужника у обавеэн коју имају према повериоцу. Зато ове облигације представл>ају знатно пшкијн инструмент за рашчишћавање односа који настају из проузрковања штете, но што су то праве солидарне облигације. Напоменимо узгред да су баш неправе солидарне облигације послужиле француским судовима као најпогодније средство за попуњавање једне законске празнине. Наиме, као што je познато, Француски грађански законик не садржи одредбу која би регулисала одговорност више лица за штету коју су некоме проузроковала. Међутим, интереси оштећених у таквим случајевима су се морали на неки начин заштнти. А како се солидарност никад не претпоставља, него мора бити предвидена уговором или законом, то се у овим случајевима нису могла примењивати правила о правим солидарным облигацијама. Зато су француски судови, тумачећи чл. 44 Француског грађаноког законика, према коме саизвршиоци кривичног дела сносе трошкове поступка сразмерно степену своје кривице, ово правило пренели у облает грађанског права и обавези коју оно садржи дали карактер неправе солидарне облигације (3). 4. Један од облика у коме се појављују неправе солидарне облигације je и облигација која настаје у случају код више лица независно једно од другога проузрокују некоме штету. Jep, и у овом случају њихова одговорност he бити солидарна само онда кад није могуће утврдити удео сваког од штетника у обавези коју имају према повериоцу. Ова врста солидарних облигација се у већини законодавствава и не помин>е, док сва она садрже правила о правим солидарным облигацијама. Тако, на пример, од напред наведених, само Немачки грађаноки законик предвиђа и

(3) Ambroise Colin et Henri Capitant: Cours élémentaire de Droit civil français. T. 11, Paris, 1953, p. 470.