Анали Правног факултета у Београду

72

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

овај облик неправе солидарности, али га по дејству изједначује са правом солидарном облигациям. Остала поменута законодавства га не предвиђају, с обзиром на став који се о овом питању заузима у гьима. Наиме, сматра се да нема места ни право] ни неправо] солидарности у случају кад може да се одреди удео сваког од .дужника у штети и када зато односе између дужника и поверилаца треба регулисати по правилима која важе за обичне дел>иве облигације. У том смкслу je редигован и чл. 116 Грађанског законика РСФСР који предвиђа да у случају да се предмет облигације може поделити, сваки од више дужника одговара само за овој део уколико се то не противи закону или уговору. А према чл. 115 истог Законика солидарна одговорност настаје само онда кад je предвидена уговором или законом. У нашем ранијем законодавству није се правила разлика између случаја кад више лица проузрокују штету заједнички и случаја кад то учине радећи яезависно један од другога. Тако, према § 804 Српског грађанског законика „ако није кривица једнога него више њих, онда су дужни сви заједнички један за све и сви за једнога штету накнадити. А они међу собом нек се равнају и по мери кривице исправл,ају колико на кога спадне". Наша данашња правка теорија исто тако стоји на становишту да се у случају кад више лица проузрокују штету за њих законом установлена солидарна одговорност а у циљу пружања Bete сигурности повериоцима односно оштеЬеним (4). Може се рећи да ће, по свему судећи, оваква основ-на концепција о солидарно] одговорности више лица за исту штету наћи своје место и у нашем новијем законодавству којим се буде регулисала материја о накнади штете. Истина, било би још увек преурањено говорити о начину на који ће то бити учињено, али се већ могу уочити твнденције у погледу регулисања случајева солидарне одговорности за штету коју проузрокује више лица. Илустрације ради поменућемо само последгьу редакцију нацрта закона о накнади штете која je извршена у току 1960. Наиме, водећи рачуна о томе да ли je више лица проузроковало штету заједшгчки или независно једно од другога, овај нацрт предвиђа за први случај увек солидарну одговорност, а за други само онда ако се не могу утврдити удели свакога од више лица у проузрокованој штети (чл. 4). А то значи да се предвиђа установл>авање оба облика солидарных облигација: и правых и неправых солидарних облигација. Мада се у нашој судској пракси данас још увек не може говорити о јасном разликовању ова два облика солидарних облигација, ипак се на посредан начин може доћи до закључка да се и ту тежи ка овом разликовању. Тако, на пример, пооштравајући одговорност сувласника ствари која je проузроковала штету, Врховни суд HP Србије стао je на становиште да je сваки поједнни сувласник солидарно одговоран са осталима за штету у пуном износу, без обзира на величину гьеговог сувласничког дела (5). Истина, овде се не говори непосредно о уделу сваког од сувласника у проузроковању штете, али с обзиром на то да je овде у питању била штета од опасне ствари чији су они сувласници, може се сматрати да je сувласнички део истовремено и мерило за одређивање удела у штети.

(4) Др. М. Константиновић : Облигационо право Ошпти део према белешкама са предавала, средио др. Капор, Београд, 1957. с. 29. (5) Збирка судских одлука, Београд, 1958, Ш кшига, I св., с. 109.