Анали Правног факултета у Београду

АВАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

90

Услед ова два разлога lex personalis готово je једнодушно одбачен у доктрини као јединствени критеријум за решавање грађанокоправних одкоса са охраним еле.ментом на ваздухоплову. 2) Друга могућа тачка везивања место поласка ваздухоплова иако наизглед омогућује да се сви путници подвргну једном закону (насупрот жритеријуму lex personalis), исто тако не одговара потребном циљу. Наиме, држава поласка не мора бити заинтересована за правку ситуацпју «а ваздухоплову који je узлетео с њене територије. Усвајање овогжритеријума још више би комплнковала евентуална и редовна спуштања ваздухоплова на територијама више држава. У том случају долазило би до узастопне примене неколико празних поредака на истом ваздухоплову у току једног лета. 3) Место приспећа ваздухоплова истине се, исто тако, као једна од могућих тачака везивања. Међутим, приговори који се чине оваквом предлогу довол,ни су да га одбаце као непогодну тачку везивања. Слетање ваздухоплова често не завися од догађаја који се могу предвидети. На тај начин увек може доћи до нежел>ене и непредвиђене промене правног поретка. Поред тога, држава приспећа не мора бити заинтересована за правяе односе на ваздухоплову који слеће на њену територију. 4) Lex fori, као још једна предложена тачка везивања ниуком случају не обезбеђује оно што je у читавом проблему битно, а найме сигурно утврђивање једног унапред утврђеног меродавног права. Употреба lex fori, међутим, оправдана je за компликоване случајеве у којима није могуће утврдити надлежно право на основу осталих критеријума. Lex fori се има применити, поред тога, и у случају када то налаже међународни јавни поредак земл>е у питању (3). Преостале две тачке везивања изложене су детал>није. 5) Принцип важења територијалне суверености обухвата, између осталог, питање статуса ваздушног простора, тј. средине у којој се ваздухоплов у лету налази. Ово питање, као претходно, од непосредног je утицаја на «олизиони режим на ваздухоплову, јер начело-суверености подразумева да се на територији државе, па и у гьеном ваздушном простору, имају примењивати њени закони. По том принципу свака држава суверено одређује услове за обавл,ање ваздушне пловидбе изнад своје територије. Ово начело потврђено je и најважнијим међународпим конвенцијама о цивилном Iваздухопловству. Међутим, с обзиром на све бржи технички развој ваздушног саобраћаја, у теорији се јавл>ају мишљења по којима принцип апсолутног суверенитета треба да трпи одређена ограничења која су неопходна ако je у међународпом и нацноналном интересу земал>а да се од њега одступи. И према нашем мишљењу данас владајућа теорија суверености над ваздушним простором ускоро неће одговарати у потпуности све јаче израженом међународном характеру ваздушног саобраћаја и гьеговим све већим техничким захтевима. (При великим брзинама и висинама ваздухоплова све je мање могуће успешно организована техничке контроле безбедности ваздушне пловидбе без најдуже међународне сарадње.) Но, и поред свих изнетих разлога, чини нам се .да ће начело суверености над ваздушним простором остати владајуће у односима међу Државама, првенствено

(3) Dr. В. Eisner: Međimarodno prlvatno pravo, knj. П, Zagreb, .1956, s. 155.