Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

91

због стања у коме се налазе међународаш политички о диоси. Упоредна анализа већине унутрашњих законодавстава из области цивилног ваздухопловства који je изврШ'ИО Planta показује да готово сва садрже изричнте одредбе о суверености над ваздупшим простором. Поједине државе, пак, одређују да се сваки ваздухоплов па њиховој територији подвргава у равноправном смислу - њиховим законнма. Међутим, законодавства углавном не садрже колизионе норме из области ваздухопловяог права, тако да -се питање меродавног права за грађанокоправне односе на ваздухоплову не решава путем закона. Међутим, из посредник или непосредних одредаба релевантних закона Аргентине, Чнлеа, Уругваја, Ирана и Швајцарске, као и многих других земаља које о том питаљу немају посебних прописа, произлази да домапе колизионо право одлучује о грађанскоправним одяосима на иностраним ваздухопловима док лете изкад домаће територије. Другим речима, сва та права третирају правне односе који се образују на ваздухоплову као да су настали на њиховој територији. Све то, наравно, само ако домаће колизионе норме предвиђају примену закона места на коме je предузета правяа радња или се одяграо правни однос. Принцип важења територијалне суверености, међутим, као најзначајнију незгоду испол>ава немогућност тачног утврђивања, при данашњим великим брзинама и висинама кретања ваздухоплова, над територијом које државе су, у ствари, настали одређени правнорелевантни односи за време лета. Друга негативна страна овог принципа огледа се у честом мењању меродавног права у одяосу на ваздухоплов током једног лета. Најзад, и држава над којом ваздухоплов лети најчехнће није заинтересована за догађаје у унутрашњости ваздухоплова, а посебно кад je реч о грађанскоправним односима. А, уколико би и била, тј. уколико би догађаји на ваздухоплову могли имати последица на њеној теркторији, установа међународног јавног поретка која се налази y праву сваке државе - ступила би у дејство као гаранција заштите интереса земл,е коју ваздухоплов прелеће (Планта: ор. ci/., с. 102). Принцип важења територијалне суверености, стога, није погодан као јединствен статут у области избора закона за грађанскоправне односе на ваздухоплову у лету. (Када je ваздухоплов на земљи, тј. на аеродрому, на њему се без икаквог изузетка примењују законы државе на чијој се територији тренутно налази). Међутим, и поред тога, данас je овај принцип правило у законодавствима већине земал.а, првенствено зато што je његова примена инспирисана владајућим качелом суверености над ваздушним простором. 6) У доктрини ваздухоплозног права готово je опште прихваћено правило да сваки ваздухоплов мора имати одређено ~државл,анство‘', тј. треба да припада одређеној држави. Штавише, и сва национална законодавства, а и међународне конвенције, као услов за дозволу међународног саобраћаја ваздухоплова изнад државне територије захтевају да ваздухоплов има одређено „држављанство". Ваздухоплов формалко стиче „држављанство“ уписивањем (иматрикулацијсм) у ваздухопловни регистар поједине државе (ваздухоплов не може бити истовремено уписан у регистар у две државе). Ваздухоплов се, на тај начин, подређује законима те државе. Држављанство ваздухоплова одређује, стога, његов специфични правки положа), за који су везане одређене правне последице за власника