Анали Правног факултета у Београду

92

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ваздухоплова и државу којој ваздухоплов припада и на тај начин представла чињевицу од значаја за нзналажење меродавног закона. Принцип важења закона заставе ваздухоплова, за разлику од принципа територијалне суверености, не изводи своју примену посредним путем. Уколико законодавац једне земле жели да подвргне грађанскоправне ил« друге правые односе закону државе у којој je ваздухоплов регистровая, оя то може учинити једино путем изричитих законских одредаба. Према данас владајућој ситуацијн, принцип важења закона заставе представла још увек изузетак, а принцип територијалне суверености правило. Поред тога, принцип важења закона, заставе, иако усвојен као lex scripta од одређеног броја држава, примењује се на различите начине, у зависности од ошптих оквира и правила међународног приватное права поједине земле или трупе земала. Анализа законодавства која прихватају важење закона заставе ваздухоплова, тј. као тачку везивања „националност" ваздухоплова, показује да постоје две групе држава. Прва обухвата оне чије се колизионе норме примењују на све правно релевантне догађаје на ваздухоплову. Друге, напротив, допуштају примену овог принципа само за случајеве у којима би по општим правилима међународног приватног права био надлежан lex loci. Тако грчки закон о ваздушној пловидби из 1931, у члану 5. изричито одређује да fee се односи између путника на ваздухоплову који обавла међународви лет решавати по закону државе којој ваздухоплов припала. Закони Швајцарске (из 1929), Сирије (1949) и Италије (стари закон о ваздушној пловидби из 1923) садрже сличне одредбе али и резерве у погледу услова реципроцитета (Италија), супсндијарног важења територијалног закона прелетене државе (Швајцарока) и изузеЬа у погледу кривичних дела на ваздухоплову (Сирија и Швајцарска). Другу трупу законодавстава сачињавају она која предвиђају важење закона заставе ваздухоплова у свим случајевима у којима би нормално дошао до примене закон места према општим правилима међународног приватног права. Тако белгиски и полски закони третирају грађанскоправне односе настале на ваздухоплову као да су предузети на самој територији државе чију заставу ваздухоплов носи. Француски нови италијански и бразилиски закони прихватају надлежност «ационалног закона ваздухоплова у свим случајевима када треба иначе применит« lex loci. Шпанија, Уругвај и Југославија (стари закон о ваздупшој пловидби од 22 фебруара 1929, јер о томе питању нема позитивних прописа донетих после ослобођења) садрже прописе из којих се на посредан начин изводи заклучак о важењу принципа закона заставе ваздухоплова. Југословенски закон даје, у ствари, негативан пропис, јер исклучује примену југословенског права за грађанскоправне односе на иностраном ваздухоплову док прелеће изнад југословенске територије. На тај начин овај закон нормира једино ситуацију ваздухоплова који прелеЬу преко територије Југославије и зато je непотпун (Подаци о законодавству из Плантнне кн>иге). У англоамеричком праву не постоје изричитн прописи о избору закона у овој матери ј и. Међутим, водећи аутори из области ваздухопловног и приватног права заступају мишлење да je једино оправдан критеријум за решавање закон заставе ваздухоплова (4).

(4) D. A. McNair: The Law oi the Air, London, 1953, p. 145.