Анали Правног факултета у Београду

ПРИЛОЗИ

93

Критика принципа важења националног закона ваздухоплова исцрпљује се, углавном, у замеркама о његовој несагласности с основним начелом суверености, који je владајући у свету кад je реч о ваздушном простору изнад државне територије. Осим тога, протввници принципа важења националног закона ваздухоплова наводе да je избор конкретней- ваздухоплова од стране путника, потенцијалних уговорних странака, при путовању за њих од малог значаја. Стога се никако ие би могло са сигурношћу узети да су страйке желеле да свој правки однос вежу за право земље којој ваздухоплов припада. Међутим, ове критике, маколико оправдане, с обзиром на недостатке осталих критеријума за изналажење тачке везивања по којима нији могуће установити јединствени статут, и с обзиром на природу матеркје, не умањује основну вредност принципа важења закона заставе ваздухоплова који за највећи број случајева може да обезбеди такав статут. Из изложеног сажетог прегледа разних система које je анализирао Planta намеЪе се закључак да ниједан од набројаних начина за изналажење яогодне тачке везивања у свои чистом облику није погодан као генерално решење за све категорије случајева грађанскоправних односа који се формирају на ваздухоплову у лету. Стога je потребно елиминисати оне начине који очигледно не обезбеђују ни минимум захтева за стабилношћу коју ствара једно унапред одређено правило међународног приватног права. Према ранаје изложеном, преостају само два, и иначе у пракси одомаћена система, који су посебно истакнути. Међутим, ни та два система, сваки за себе, у свои искл>учивом облику не обезбеђују подједнако решење. Определили биомо се стога за мешовити систем који би био прихватл>ив за наше право. Реч je о првенственој примени закона заставе ваздухоплова за све случајеве у којима грађанскоправни, претежно уговорни односи на ваздухоплову. а и остали правно релевантни догађајн из области приватног права за које то начела међународно приватног права допуштају, не угрожавају .битне интересе државе чију територију ваздухоплов прелеће. Примена закона заставе и у пракси fee, с обзиром на природу грађанскоправних односа, најчешће обезбедити јединствен и сталан статут (5). Закон државе над којом ваздухоплов лети био би, према овом мешовитом систему, супсидијаран у односу на национални закон ваздухоплова, али би се примењивао увек кад то захтевају разлози битне заинтересоваяости државе коју ваздухоплов прелеће. Може се желети да се путем међународне конвенције покушају одредити бар критеријуми за утврјјивање случајева заинтересованости држава кад je реч о грађанскоправним односима на ваздухоплову. Пошто je код ових односа углавном реч о уговорима, за које у највећем броју случајева важ-и право које су саме страйке изричито или прећутно изабрале то fee принцип важења националног закона ваздухоплова у пракси најчешће послужити, у ствари, у односу на општа начела мејјународног приватног права само као помоћно али и најсигурније средство да се до меродавног права дође. Иако ваздухоплов нема исти карактер као поморски брод, ипак je, поред постојејшх разлика, и по аналогији Moryfee применити принцип важења закона заставе, који традиционално важи у поморском праву, па би и ово био аргумент у корист изложеног эакл.учка. Примена принципа важења националног закона вазду-

(5) Eisner: op. clt., s. 155.