Анали Правног факултета у Београду

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

бађа те обавезе у саучају раскида уговора без његове кривице (1). Они одатле изводе закључак да, иако у закону није изрично предвидена обавеза враћања, она постоји за стипендиста који својом кривицом није извршио своје уговорне обавезе, пошто она несумњиво не постоји у случају раскида уговора без кривице стипендиста. Сем тога, заступници овог схватања наводе као аргумент и то да се обавеза враћања стипендиста може извести и из правних правила општег имовиноког права по коме настаје обавеза да се врати оно што je примљено, кад отпадне правни основ да се примљено задржи односно кад се не остварн цил> због Koje je престација предузета (обогаћење без основа) (2). По другом схватању, стипендист није уопште обавезан на повраћај износа примл>ених на име стипендије, кад дође до раскида уговора његовом кривкцом, јер таква обавеза није иэрично стимулисана у самом закону (члан 41 основной закона о стипендијама). Закон јасно одређује санкцију која погађа стипендиста ако не испуњава обавезе из закљученог уговора. Међу тим санкцијама није Предвиђена и обавеза повраћаја примл>ених износа стипендије (3). При расирављању овог питања треба noin од тога шта може бити предмет обавезе стипендиста према уговору о стипендији закљученом према основном закону о стипендијама (4). Предмет обавезе стипендиста чини полагагье испита и вршење других школских обавеза (похађање предавања, похађање и активно учествовање на вежбама, писање и читање семинарских радова, полагање колоквијума) у уговорном року у одређеној врсти школе. Поред ове главне обавезе, уговором о стипендији се може предвидети и обавеза стипендиста да по завршеном школованьу проведе одређено време у служби даваоца стипендије односно у служби коју му давалац одреди или да врати износе примл>ене на име стипендије, ако -по завршеном школовању не ступи у службу предвиђену уговором или у такву службу ступи али не проведе уговорено време (члан 36 основног закона о стипендијама). Закон je и предвидео санкције које погађају стипендиста ако својом кривицом не може да изврши обавезе у погледу школоваша и усавршавања. То су: обустава и укидање исплате стипендије. Прва санкција се употребл>ава као привремена мера ако je стипендист занемарио школовање и услед тога je пропустио да на време подаже испите и изврши друге своје школске обавезе. Давалац стипендије. у том случају, одредиће стипендисту накнадни рок у коме lie имати да пропуштене обавезе школовања изврши. Друга санкција je коначна мера која погађа стипендиста кад се десе следећи догађаји: а) ако стипендист изгуби право на дал>е школовање; б) ако због неположених испита не може да се упише у идућу школску годину, осим ако je спречен дужом болешћу или другим оправданим случајевима; в) ако у накнадно му датой року не положи испите и не изврши остале школске обавезе: г) ако противно уговору о стипендији промени врсту школе коју

(1) Члан 40 основног закона о стипендијама гласи: „Стипендист који без своје кривице не може да изврши обавезе из уговора у погледу школовања односно усавршавања може тражити да се уговор раскине, У случају таквог раскида уговора стипендист није дужан да враги износе на име примљене стипендии e.“

(2) Др. Ф. Станковић; О обавези враћања износа примљених на име стилен дије, „Наша ааконитост,“ бр. 9/10 за 1960., с. 473 —474. (3) Ibidem, с. 474.

(4) Ваља имати у виду да je овде реч о стипендијама ко je да je друштвена за]едница преко државних органа, факулгтета, школа, установа, привредних и зддружних организација и да за овакве уговоре о стипендији не важе у свему правна правила опнггег имовинског права, што je у одредбама основног закона о стипендий ама јасно и изражено.