Анали Правног факултета у Београду

СУДСКА ПРАКСА

треба да похађа или праву науке коју треба да студира без приставка даваоца стипендије; и д) ако буде осуђен на казну строгог затвора или затвора преко годину дана (5) Укидање Ъгипендя]’е значи престанак даље исплате стипендије. Друге санкције због скривљеног нензвршења уговора од стране ст и пен.диета закон није предвидео.Али je зато оставио да се уговором (дакле, диспознцијом самих странака) може предвидети санкција повраћаја износа примлзених на име стипендије, ако се стипендист обавезао да после завршеног школовања односно специјализације проведе у служби даваоца стипендије односно у служби коју му давалац одреди а он ту обавезу било потпуно било делимично не испуни (члан 36). Стога нам изгледа неодрживо схватање да je стипендист обавизан по самом закону да врати износе примљене на име стипекдије ако дође ДО престанка уговора његовом кривйцом. Примена argumentum a contrario за тумачење члана 41 основног закона о стипевдијама да у ситуацији супротној члану 40 поменутог закона морају наступити супротне последице није тачна. Напротив, члан 41 садржи императквне прописе о узроцима раскида уговора о стипендији услед, кривице стипендиста и јасне прописе о санкцији која погађа стггпендиета. Као санкција предвидено je само укидање стипендије. Она значи да се убудуће стипендија неће више исплаћивати стипендисту. И етимолошкй реч укидање значи само престанак дал.е исплате стипендије а не и повраћај досад примл,еяих износа стипендије (6). Исто тако сматрамо нетачном и аргументацију да у случају скривЛЈеног неизвршења уговора од стране стипендиста треба применити правно правило општег имовинског права о обогаћењу без основа, јер уговор о стипендији који садржи само обавезе стипендиста о полагању испита и вршењу других пжолских обавеза долази у уговоре без накнаде (доброчине правне послове), а на ове се не могу применити правила која се односе на обогаћење без основа. Напротив, требало би применити правило општег имовинског права о престанку уговора са трајним и сукцесивним престацијама (јер уговор о стипендији спада у трупу тих уговора), које вели да се, у случају престанка ових уговора услед раскида, овај односи само на будућност а не дира у обавезе које je уговор произвео до раскида. Према томе, раскид уговора о стипендији услед кривице стипендиста нема ретроактивно дејство. За оно време док je извршавао своје школске обавезе стипендист je примао стипендију и уговор je имао пуноважно дејство, те кад наступи његов раскид због кривице стипендиста, нема повраћаја досад примл,ених износа на име стипендије и успоставл>ање предуговорног стања. Против ових разлога могао би се навести убедљив аргумент: да je код давања стипендије основ, ни цнл, добијање висококвалификованог стручњака које се постиже завршавањем школовања а не само делимичвим шкловањем тако да делемично извршавање обавеза из уговора у погледу школовања не значи испуњење цил>а постављеног давањем стипендија, те би из тих разлога могао да се извуче закл,учак да би требало да постоји и законска обавеза стипендиста за враћање примљених износа стипен-

(5) кланом 291 закона о изменама и допунама Кривичног законика („Службени лист ФНРЈ“, бр. 30/59) укинута je тачка 5 члана 41 основног закона о стипендијама и замегьена горшом тачком наведеном под д у тексту: Тачка 5 члана 41 предвиђала je да се давање стипендије укида ако стипендист буде осуђен на казну ограничења грађанских права, која je казна укинута у нашем систему казни у измењеном: и допуњеном тексту Кривичног законика.

(6) Слично je и са речи обуставл»ање која се помиње у члану 39 закона о стипендијама. Она значи само привремени престанак исплате стипендије а не и повраћај примљених износа.