Анали Правног факултета у Београду

136

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

закупили зешье постали су трајно везани за н>у (32). Уз то су, због финансиских тешкоћа и повратка на натуралну привреду (33), почели давати закупнину у делу производа а не у новцу. Стара слава некадањег плебејца или војника римског грађанина који ce прихватио производње, угасила ce кроз генерације а нарочито са нестанком разлике између cives и peregrini. Исто се двоило и са варварима и са слободним ситним земльопосвдницима који су дошли у patrocinium. Положа) свих ньих толико се приближио да je Константин, решавајући питање недостатка радне снаге и сталности пореских обвезника/могао без тешкоћа регулисати на иста начин положај колона (glebae adscripti), не водећи рачуна о њиховом пореклу, везата подједнако и трајно за земљу и ньих и њихове потомке и тако завршити и правно уоквирита положај новог произвођача у пољопривреди колона који je servus terrae и који се из основа разликује од некадашњег дроизвођача роба међутим, никако не значи да je у римском друштву нестало робова и да je оно већ тюстало феудално. Робова још има у кућама као кућна поолута, овде-онде као обрађивачи појединих парцела или као занатлије. Односи су изукрштани, као што увек бива у историји у прелазним периодима. Али нут ка новим односима у производеьи je сигурно поставлен и он he, преко даљег процеса унутрашњег превирања, преко багаудског и агонистичког покрета, разних видова побуна у градовима и борби императора са појединим моћним земл>опоседницима и упада варвара, довести до новог, феудалног друштвеног уређења.

Др-

Драгомир Стојчевић

КОМИТЕНТ И ТРЕЋЕ ЛИЦЕ

Упоредноправна студија англо-америчкаг и континенталног права со. посебним осврто.ч на југословенско право Америчко и југословенско право припадају различитим системима права. Прво припада Common haw систему, а друго континенталном или систему писаног права. Оба система усвајају различиту поделу правне области у коју спада материја која нас у овом раду интересује. Односи који настају у вези са комисионим послом обухваћени су у америчком праву правилима институдије agency која je шира од континенталне институције заступства обухватајући делимично и грађанскоправну одго-

(32) Види Острогорски: Историја Византије, Бгд., 1959, с. 60; Машкин: н. д., с. 508.

(33) У Codex Justinianus В. 32. 22 Константин пише:„Новац у коме су наши стари видели сву снагу богатства нестабилан je, непоуздан и своди ниушта читаво имање.“

(34) Да б и се показало да није било уочљиве раз лике између положа ja колона и роба, или да би се показало да та разлика у време Јустинијана није била довольно јасна, врло често се наводи један фрагмент из једне Јустинијанове конституције (С. Ј. XI. 48 11 in fine) у коме се он пита у чему je разлика између роба и колона (adscriptos) пошто су обојида у власти господара. Мислим да Фистел де Куланж с правом тумачи у супротном смислу ово Јустинијаново пигање, jep je цео фрагмент усмерен на то да прогласи немогућност брака између доба и колона; „Он хоће овом реченицом на крају фрагмента једино да каже да у случају да се допусти брак не би било разлике између роба и колона.“ (Recherches sur quelques problèmes d’histoire. Le colonat romain, 1885, pp. 107 esq.).