Анали Правног факултета у Београду

135

ОД РИМСКОГ РОБА ДО КОЛОНА

кају су им ъласници морали посвећивати, али и општим културним развитком, филозофским учењима и све већим ширењем хришћанства (29). Тим путевима иэменио се начин обраде латифундија; уместо раније обраде деле латифундије само помоћу робовске радне снаге у режији власника, уз само повремену допунску употребу најмљене радне снаге слободног човека, при чему су сви робови радили сваки пут тамо где су били упућени, прешло се на обраду мањих парцела на којима je један npoизвођач y својој режији обављао потребив послове; уместо ранијег потпуног присвајања свих производа латифундије, власник сада добија само један унапред утврђени део a вишак остаје произвођачу. Односи у производили, дакле, почели су из основа да ice мењају а упоредо с тим положај произвођача се из основа мењао. Сада имамо три основне категорије произвођача; слободни закупци (coloni или inquilini), који плаћају закупнину и отплаћују дуг за основна средства за производњу и не могу да напусге земљу док га не отплате; ослобођени робови који под претшом revocatio in servitutem дају патрону део производа и друге чинидбе на које су се приликом ослобођења обавезали; и робови (servi cassati) који су, као и земља и алати, својина власника и према томе лично везани за њега, али имају интерес да више произведу, j.ep he тако кућу и породицу и самосталност у произведши а вишак који им остаје биће већи (30). Сви су они, дакле, подједнзко заинтересовани за употребу савршенијих оруђа и савршенијих метода рада. На тај начин je решен проблем даљег развитка проиэводних сната који je у класичним односима, достигавши свој врхукац, био немогућ. Пошто je пронађен пут ка новим односима у производЕЬИ, који ће омогућити даљи развитак проиэводних снага, по њему ce даље ишло врло брзо. HoiKoperoi варвари нису сада масовно претварани у робове, него су насељавани на државну опустелу земљу са положајем колона (31), а велики број ситних сопственика земље у појединим пронинцијама je, притиснут безвлашћем, багаудима, упадима варвара и другим недаћама, путем patrocinium-а долазио у исти положај. Првобитно различит положај озих ових произвођача ce приближно изједначавао. Роб који je добио комад земље на обрађивање постајао je све магье лично зависай од гооподара а све више везан за земљу. Слободни

(29) Навешћу само неколико случајно узетих мишљења писаца овога времена о робовима и ропству .То ће бити довольно да ce види колико je то далеко од Вароновог мишљења да je роб ствар ко ja говори. Petronius (Cena Trimalchionis (Satiricon) 71. 1) каже: „Роб je човек отхрањен истим млеком као Слободан а различит ј едино по томе што je mala fides доспео у роттство“. Dio de Prusa (Orationes, 15. 30 и 31) каже: „Роб није онај коме су родитељи робови, нити je роттство зависно од расе. Слобода je ствар карактера, узвишен дух je Слободан низак дух je роб.“ Seneca (Epistulae, 47. 1) каже: „Servi sunt. Immo homines. Servi sunt. Immo contubernales. Servi sunt. Immo humiles amici.” A нешто даље (47. 10): „Istum, quem servum tuum vocas, ex istem seminibus ortum eadem frui coelo, aeque spirare, aeque vivere, aeque mori.”

(30) Овде оставл>ам по страни варваре насељене на пустим землъама почев од Марка Аурелија, чији je положај у почетку био нетто другачи, али су се и они касније претворили у колоне, као и неке друге изворе колона специфичне за поједине провинције (у Египту закупци државне земље ,обрађивачи императорских салтуса, чланови слободних општина у Галији и Подунављу које су се распадале, итд.) (Види E. М. Штајерман: Проблема паденија робовладелческого строја, ВДИ, 1955/3, с. 77—107).

(31) Види: Neurath: op. cit., S. 137 —138; Burckhardt; Die Zeit Constantins des Grossen, S. 62 —64; Stein: op. cit., S. 22. У Codex Theodosianus (В. 6. 3) помињу ce Скити који су насељени као колони.