Анали Правног факултета у Београду

БEЛE ШК E

МЕЂУНАРОДНИ АРБИТРАЖНИ КОНГРЕС У ПАРИЗУ. У Паризу je од 11 до 13 маја 1961 одржан Међу пародии арбитражни конгрес који je организовао француски Комитет за арбитражу. На конгрес je позван релативно мали број држава са намером да се обезбеди ефикасност рада и лакше изналажеше заједничких ставона и решења по питавьима којима се овај Конгрес бавио, као и да се утру путеви за даже шире међународне састанке на овом плану. На Конгресу су учеетвовали представници Енглеске, САД, Француске, Италије, Белгије, Холандије, Савеэне Републике Немачке, Шведске, Швајцарске, Турсне, Грчке и Југославије. Југословенску делегацију оачињавали су др. Милан Бартош, др. Михаиле Константиновић, др. Александар Голдштајн, др. Славно Стојковић, др. Мирко Бесаровић, Александар Канизаревић и Ђорђе Лупшић. Као што je то уобичајено код оваквих конгреса, припремжени реферата по питањргма којима се Конгрес бавио били су подлога рада Конгреса. Р,ад Конгреса био je подељен на четири комисије које оу свој посао обавжале у веома радној и конструктивној атмосфери. Скоро да није било учесника који није узимао реч и учествовао у дискусији а меоги су то чинили и по више пута. Свака комиоија je завршила свој дводневни рад доношењем резолуције које су оадржавале жеље и препоруке Комиcuje и које су, пошто су прочиване и усвојене на завршној пленарној седници Конгреса, послате као препоруке Кондреса државама које су учествовале у његовом раду, као и разним' међународним орга-низацијама које се посредно или непосредно интереоују или баве проблемима међународне арбитраже. I. Прва комисија бавила се оитањем „Аутономни и процедурални характер компромиоорне клаузуле. Р.аздвајагве ништавости ове клаузуле од ништавости главног уговора”. Реферат по овој теми поднео je Ф. Клајн (F. Klein, Швајцарска), а раду ко!мисије je председавао Ж. Ело (G. Helleaux, Француска). Референт je обрадио и указао на неколико важних питан, а. Теориски јасно уочени и изложени гароблеми и богат упоредноправни преглед репгегьа усвојених у правима појединих држава били су довсљна подлога за дискусију о аутономности компромисорне клаузуле уопште, а посебно са аспекта међународног- приватног права и њеног подвргавагьа закону различитом од онога који je надлежан за главни уговор, као и материј|алној иезависноста компромисорне клаузуле у односу на главни уговор и следствен© томе о утицају неважаности овога на компромисорну клаузулу и обрнуто. Ова к друга питања била су предмет веома плодних дискусија и корисних обсервација, с обзиром на различита решењ-а која поједина права познају. Резултат рада юве комисије je било доношење препорука по најважнијим питањима. Прва препорука je Конгреса да се компромисорна клаузула има сматрати аутономним споразумом странака чија важаност није подвргнута важаноота главног уговора. Ово са разлога што -компромисорна клаузула, која се нал-ази у главном уговору странака, има своју специфичну функтору која има за циљ да омогући суђење путем арбитара спорова који би могли настати из таквог уговора, а у вези његове важаности, извршеша или раскида. Даже, эаузето je становиште, эасновано на аутономности компромисорне клаузуле, да су арбитри овлашћени, са резервом накнадне судоне контроле, да провере своју инвеституру и да одлуче о постојању и в-а-жаности опоразума о арбитражи.