Анали Правног факултета у Београду

146

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

б) Право трећег лица на избор између тужбе прела комитенту и тужбе прела колисионару. Прихватајући схватање комисиона као дела јединственог система застуггништва, англо-америчко право je дошло до правила да комитент, једном огкривен, може да буде непосредно тужен од стране трећег лица, по уговору који je комисионар закључио са трећим лицем за његов рачун. Значи, треће лице има, у погледу тужбе за извршеше уговора, право избора између комисионара и комитента. Ово вреди било да je реч о „потатуно откривеном налотодавцу” (disclosed principal) или „делимично откривеном налогодавцу” (partially disclosed principal-у, када je познато да налогодавац постоји, али je непознат његов идентитет, ако га треће лице касније утврди). У овоме се питању енглеско и америчко право разилазе. Енглеско право сматра да право избора на страни трећег лица ишчезава ако оно, не знајући за комитента, исходи пресуду против комисионара/Такво схватање примењује се чак л у случају да je комисионар инсолвентан. Ово je такозвана merger теорија (основ тужбе, једном изјављен, утапа се у пресуду). Као водећи случај за ово правило наводи се случај Priestly против Ferme- а, (33) као и случај Kendal против Hamilton-e. '(34)Г У случају Kendal против Hamilton- а, тужилац je исходно пресуду против Wüson-з & McLay- а ради повраћаја позајмљеног новца. У след инсолвентности туженог, пресуда није извршена. Након тога тужилац утврди да je неки Хамилтон био тајни ортак туженика Wilson & Мс Lay-а и посебном тужбом тужи Хамилтон-а као „прикривеног налогодавца” (undisclosed principal-а). Суд je нашао да je ■ дошло до преклузије права избора услед првобитне тужбе (35). У овом питању америчко право не иде потпуно за енглеским. Амерички прецеденти сто je на становишту да треће лице може да тужи комитента, односно undisclosed principal-а чак и после добијаша пресуде против комисионара, ако je чињеница постојања комитента откривена тек пошто je тужба већ поднета против комисионара. Ово правило je нашло потврду у низу прецедената у америчкој пракси, a прихваћено je и у Restatement of Agency (36). Као случај који сажето изражава владајуће америчко гледиште наводи ce case Old Ben Coal Со. против Universal Coal Co. На основу склшљеног уговора о испоруци сто кола угља по цени до $ 1.40 по тони, тужилац je исходно пресуду против тужекика за накнаду штете пошто je овај, после четврте иопоруке прекинуо даље слање. После до*бијене пресуде тужилац утврди да je туженик, Universal Coal Со., био у овом послу, као и у свом пословању уопште, вше комисионар Price Hill Colliery Company, под чијом je контролом и радио. Бојећи се избегавања одговорности од стране туженог, тужилац управи захтев према комитенту. После више расправа исходи пресуду којом се Price Hill Colliery Company об-авезује, као комитент, за обавезе свог комисионара, Universal Coal

(34)\ Priestly V. Ferme 3 H & С 911 (1865); Kendal v. Hamilton (1879) 4 App. Cas. 504; види такође случајеве: Hammond v. Schoiffeld (1891) 1 G. 8., 453; M. Brennen & Sons v. Thompson, 33 Ont. L. R. 465 (1915) наведени према Seavey: op. cit. p. 216 in fine.

(35) Наведено према Ferson-y: Principles of Agency, p. 264. Види такође Mechern; Outlines on Agency, p. 102. (36) Види Restatement, чл. 209 и случајеве које наводи Seavey: op. cit., p. 218.