Анали Правног факултета у Београду

328

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Појава и стварање националних универзитетских центара међународног карактера je једна даља етапа y међународном ширен>у универзитетског образавања. Ови цендри су по овојој природи намењени првенствено или искључиво млађим факултетски образовании људима који у овим центрима стичу даља допунсна зиања и усавршаваша. Поред организованог и опецијализованог програма наставе и полагања заврпших испита који слушаоцима доносе дипломе, иоде за сада нису стекле пеки посебан статус, младим интелектуалним радницима, яационално већ формираним, остаје довол>но времена за лични и студијски рад и усавршаваше. Ова форма организации е универзитетске наставе међународног характера посебно je знача j на за друштвене науке -коде су по свои давнаниьем характеру највише националне. Сви ти центри, као што су они у Стразбуру, Хагу, Хамбургу, Торину, Наноију, Болоњи, Београду, иначе различити по характеру, велггчини, евреи, па и степену међународног карактера, представл>ају користая оквир стручног и иаучног уздизагьа младих научних радника, као и исто толико корисних међуообних сусрета, упознавања и размена миниьегьа између младих људи разних политичких, верских и других убеђења. Но и поред овег значаја који ови универзитетски национални центри међународног карактера имају, остаје чињеница да су они национални по органима који их оснивају, издржавају и н>има управл>ају, што све има одређеких реперкусија на облик и садржину наставе, макар ова на први поглед изгледа потпуно (слободна од националних утица ja. Ову „националност” наставе показује и предавачки кадар, који je по правилу из земље у којој се налази центар. На искуствима и манама ових, данас иначе најмногобројнијих и још увек најзначајнијих укиверзитетских центара међународног карактера, родила се идеја о вишој, следећој фази међународне наставе из области друштвених наука. Није свакако случајно да je ова нова идеја настала у области правних наука —• у упоредном праву. Још 1954 известан број чланова Међународног удружења за правне науке се у Међународном комитету за упоредно право заложио за идеју стварања једног међународног центра за настану упоредног права. Taj центар je имао да буде у што већој мери међународни и то како по слушаоцима који у њега долазе и по наст.авницима који на њему држе предаваша, тако и по оснивачима и лицима која њиме управл>ају. Овако замишљен универзитетски центар требало je да представља једну -вишу, „међународнију” фазу у организации међународне наставе друштвених наука, конкретно наставе упоредног права. Тако je 11 аггрила 1958 створен Међународни универзитет за упоредне науке у Луксембургу који je почео са радом 11 августа 1958. Овај Универзитет требало je да обухвати више факултета за поједине хуманистичке науке, али je се задржало на оонивагьу и раду факултета за упоредно право и факултета за упоредну економију. с тим што je овај први имао за предмет све правне системе света, а други je остао регионалног карактера. Упоредно право je свакако било породно тле за стварање једног међународног универзитетског центра за шегову наставу. Значај проучавагьа упоредног права, схваћеног било као самосталне научне дисциплине било као научног метода, јесте многостран и добро познат. Међународни факултет за упоредно право у Луксембургу одржавао je до сада два пута годишње сесије које су обично трајале шест недеља (пролетња март —април, летша август —септембар). Сеоије и њихов програм организовала je управа Факултета (на челу оа деканом) састављена од професора и извесног броја личности делегираних од владе Луксембурга, која je обезбеђивала и яовчана средства. После летше сесије 1960, због узајамног «еразумевања и неслагања највећи број професора црекинуо je односе са овим Факултетом, оонивајући ново Међувародно удру-