Анали Правног факултета у Београду

БЕЛЕШКЕ

329

жење за наставу упоредног права, које je продужило започету наставу упоредног права оснивањем Међународиог факултета за наставу упоредног права. Ово Удружење организовало je у току ове године две оесије, и то пролетгьу у Мадриду и леттьу у Хелсинкију. Ново стално седиште овог Факултета, почев од следеће сесије «(март 1962), je у Стразбуру (француска). Фапулгет у Луксембургу je и даље остао, с тим што није одржана пролетња сесија, a летњу je организовао са нетто мањим бројем слушалаца и мање познатим професорима. Оваква ситуација у организацией међународне наставе упоредног правя показује да с једне стране ова преживљава извеону, свакако привремену кризу, а са друге стране да су ова настава, ньена потреба и дооадашња искуства указали да je се она стабилизовала и да ће као таква и даље постојати. Два међународна укиверзитетска центра за наставу упоредног права, макар иэрасли из извесних сукоба интереса, жеља и људских слабости, ипак поназују да се ове већи број и професора и слушалаца интересују за ову наставу, поклааа јој овоје време, пажњу и добру вољу. Њихова будућа оарадња, до које he свакако доћи, биће само један корак даље у развијању међународне наставе упоредног права, Kojia je већ даяас стекла стварне светске размере, као и упоредног права као таквог. Настава упоредног права организована je на следеЬи начин!. Познати професори разних грана права, а посебно компаратисти, долазе из овојих земаља и држе црограмом иредвиђена предавања. Слушаоци су свршени правници из разних држава света. Настава се обашьа кроз три семестра. Услов за упис у прни je диплома нащионалног правног факултета, а у наредне, диплома ю успешно положении испитима претходног семестра. Предмети наставе у сваком од ових семестара разликују се и по форми и по оадржиеи, а и између истих семестара у разним сесијама постоје такође разлике и то иако због различитости предмета из којих се држе предавања, тако и због непрестане флуктуације професора. У тарвим почетким сесијама, било je мало лутања у погледу наставе упоредног права, али je данас она добила овој чврст и могло би се, рећи, са извесним усавршавањима, конанан облик и оквир. ' Први семестар, који je по правилу најпосећенији, шосвећен je Уводу у утсоредно право и уводу у велике светске правке системе. Поред ових сталних предмета постоје и други који се из сеоије у сеоију мењају. Увод у упоредно право поовећен je основама ове правые дисциплине, њеном историјату, правној природа и схваташима кој.а о њој постоје, као и нужности и користи изучавања упоредног права. У току првих сесија одржано je и вине предаваньа о односу упоредног права и, неких других грана права или правних дисциплина {упоредно право и унификација права, упоредно право и међународно приватно право, упоредно право и филозофија права, итд.). Предавања из овог предмета углавном су држали познати француски професори René David и René Rodière. Увод у велике светске правке системе обухвата увод у романско право, увод у право common law- а и увод у социјалистичко право. У оквиру ових предмета излагане су основне концепције и дух свдаог од ових правних система, оа краћим оевртом на историјат, основне правне институције, са посебним нагласком на оне својствене том правном систему. Посебно се посвећује пажња изворима орава, организацией и улози судства и својини. У настави ових предмета учествовао je већи број професора. Увод у право common law-а излагали су професори С. J. Hamson {Енглеска) N. К. Lipstein (Енглеока), М. A. Kiralfy {Енглеска), D. Thompson (Ечглеска). и други. Увод у ро-манско право држали су професори А. Von Meheren (Енглеска), René David {Француска), К. Neumayer (Швајцарска), I. Kirch (Холандија), Garcia-Gallo (Шпанија), и други.