Анали Правног факултета у Београду

330

АНАЛИ ГГРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Предаватьа из увода у социјалистичко право била су посвећена социјалистичком праву уопште, тьеговим основама, карактеристикама и особеносгима, као и уводу у права оојединих социјалистичких држава. Предаватьа су држали С. Ф. Кечекјан (СССР), Б. Т. Благојевић (Југоспавија), S. Rozmaryn (Пољска), J. Hazard, (САД), Павлов и Туманов (СССР). Као сталан предмет у овом семестру пој.ављује се и Упоредно међународно приватно право. У оквиру овог предмета излаже се потреба и знача) проучаватьа међународиот цриватног права на упоредноправном плану и врши се упоредноправно азроучавање појединих института својствених овој грани права као и колизиона правила. Предавала су држали Н. E. Yintema (САД), Р. G. Validas (Грчка), Г. Schwind (Аустрија), A. Ehrenzweig (САД), М. Graveson (Енглеска). Један од сталниј-их предмета на овом семестру je Увод у упоредно уставно право који предаје белгиски професор Ganhof Van der Mersch. На првом семестру je одржан и низ предаватьа из предмета сродних или везаних за упоредно право, но то увек и углавном на једном информативном нивоу. Одржавана су по једно или два предавала, као, на пример, еволуција унификације права, оавремена правка мисао, упоредно право и социологија, упоредно право и историја права, итд. Пасебно je било noKyiuajia да се као сталан предмет уведе увод у права Средьег Истока, који предмет je у више свсија и предаван. Као факултативни предмети често су и на првом и на другом семестру држаяа предаватьа уводи у .права појединих држава. То су по правилу била предаватьа од једног или два часа, где су излагали основни подаци о правном систему једне земље, њвном уставном уређењу, изворима права, појединим гранама права, итд. На овај начин су до сада излохжени основи националних правних система скоро свих европских и великог броја ваневропских земаља. Ова предаватьа нису стекла форму стадности, већ су дожана ad hoc и то по правилу у току првих сесија. Ова форма наставе упоредног права није прихваћена jep се показала као исувише општа, a немогуће je слушаоцима одржати неограничен број оваквих предаватьа, посебно с обзиром на велики број држава и на временски период трајања једне сесије. На другом семестру настава упоредног права има доути облик. Основна форма наставе у овом семестру je да један професор дожи низ предаватьа о пој единим правним институцијама или питатьима. Ова предаватьа имају чист упоредноправни карактер и служе као одлична илустрација примене упореднопраиног метода у .прочаватьу конкретних питаша. Неке теме су се задржале кроз више сеоија у наставном програму, док су друге предаване само у току једне сесије. Каставни програм je подељен на наставу из области јавног права и наставу приватног права. Сваки слушалац се опредељује за једну или другу, чиме се омогућује већ извесна специјалност и задовољава већ формирани интерес слушалаца. У овом семестру у току разних сесија најчешће су из области приватног права дожана предаватьа о гемама: грађанскоправна одговорност у упоредном праву, брак у упоредном праву, имовинскоправни режим у упоредном праву, наслеђивањ-е у упоредном праву, уговори у упоредном право, осигурање у упоредном праву, трговачка друштва у упоредном право, трговачка купопродаја у упоредном праву, арбитража у упоредном праву, појам и границе приватне овојине у упоредном праву, итд. Предаватьа су држали многи позн-ати професори као, например, Т. Ascareli (Италија). М. March (Енглеска), G. Marty (Француска). R. David (Француска), В. Wortley (Енглеска), Н. Müller (3. Немачка), К. Zweyaert (3. Немачка), Е. Kaden (Швајцарска), Sola Canizares (Шпанија), К. Neumayer (Швајцарска), A. Kiralfy (Енглесжа) и многи други.