Анали Правног факултета у Београду

КОМИТЕНТ И ТРЕЋЕ ЛИЦЕ

153

на део који би треће лице редовно добило да се појавило оа захтевом у стечају комисионара. Изнето решење се образлаже правилом да стечај не треба да доведе комитента у бољи положај од онога у коме би био да нема стечаја (63). Иста начала су примешена када je у пигању захтев трећег лица према комисионару у стечају. У овом смислу се изјашњава и немачка нравна теорија (64), а исто схватанье je заступлено и у југословенској (65). Друкчије решение je прихваћено када je y питаньу комисион del credere. Клаузулой del credere комисионар гарангује успешно извршење посла. Француска нравна наука тумачи ово као обезбеђење од инсолвентности купца. Отуда, у иаведеиом примеру, комитент би могао истовремено да се појави као поверилац у оба стечаја (и комисионара и трећег лица). У стечају трећег лица као поверилац за цену, а у стечају комисионара на основу гарантије од инсолвентности купца (66). У чл. 33 нацрта уговора о комисиону, редакција предложена на пленарној седници Комисије за реформу Франц. трг. зак. од 28 маја 1954., чини комисионара, код комисиона del credere, гарантом који солидарно одговара са трећим лицеи за извршенье обавезе према комитенту (67). д. Право трећег лица да одбије захтев комитента за извршење уговора Правило да комисионар својим иступањем ствара непосредни однос између комитента и трећег лица и да даје и комитенту право да себе „открије” и да непосредно ступи у правки однос који je ва његов рачун започео комисионар, довело je у англо-америчком праву и до постављања питања да ли треће лице, под одређеним условима, може да одбије извршење уговора према комитенту. Као одговор прихваћено je као опште правило да комисионар, односно undisclosed principal не може да ивсистира на извршењу уговора ако би његово „откривање” и преузимање даљег поступка око извршења уговора било штетно по треће лице. Ово последње не може да дође у гори положај због чињенице да се појавио налогодавац који je у тренутку закључења уговора био непознат. Отуда, аналогно суброгацији и цесији континенталеог права, треће лице може да истине према комитенту сва права и приговоре које je стекао према комисионару, као на пример приговор исплате, или компензације (68). Могућност преноса комисионаревих права према трећем лтгцу на комитента предвиђају, од континенталних права, чл. 374 Хрв. трг. зак. чл. 387 Бос. трг. зак. чл. 368 Аустр. и чл. 392 Нем. трг. зак. Но, као што омо у уводу напоменули, у питању je цесија, тј. посебяи правый noćao а не непосредно право комитента. Француско право, као што je изнето, предвиђа суброгацију комитента у права комисионара према трећем лицу само у случају стечаја комисионара. У погледу односа који настаје овим преносом примењују се општа прав(ила грађанског права о цесији, односно о суброгацији.

(63) Lyon—Caen et Renault: op. cit., T. VIII, p. 130, No. 804.

(64) Jaeger: Kommentar zum Konkursordnung, 6 —7 Auflage, Bd. .1. Liefer. 4, S. 635 —640: Ehrenberg; op. cit., Bd. V/l, S. 1063.

(65) Радојчић: н. д., с. 155.

(66) Lyon—Caen et Renault; op. cit., T. VIII, No. 804,

(67) Види Travaux de la Commission de Reforme du Code de Commerce, T. V, p. 149.

(68) Види Story: On Agency (1882), p. 373.