Анали Правног факултета у Београду

КОМИТЕНТ И ТРЕЋЕ ЛИЦЕ

155

шења са принципа релативности уговора, англо -амерички прилаз решавању питагьа je несумкьиво прагматичнији. Допуштајући непосредни однос између трећег лица које закључује посао са комисионарем и комитента за чији je рачун посао склопљен, англо-америчко решење je ближе економској суштини односа који настају код комисионог посла. Континентално право, почивајући још увек у овој материји на традиционалним концепцијама римског уговора, усваја у овој новој материји коју je донео развој трговине, решења ко ja су, у погледу односа комитента и трећег лица, супротна а како нам се чини и противречна економокој природа односа који ова правила треба да регулишу. Негирајући сваки однос између комитента и трећег лица, игноришући стварну позадину ових односа, континентално право даје предност доследности правног односа чувајући сигурност правке TpancaKupje доклегод то право допушта. Континентално право, у стварности, и нема други избор, ако xohe да задржи традиционална начела која регулишу облигадионе односе, од којих je један и наведени принцип релативносты уговора. Ипак. када се, без обзира на ову спољну разлику, зађе у детаље датих решеша, не може се избећи утисак да исти економски проблеми рађају иста практична решегьа, независно од правних принципа и теорија којима се они решавају. .Право избора, како допзчпта англо-америчко право, између комитента и комиоионара, користи се од стране трећег лица практично онда када испуњење обавеза од стране комисионара дође у питање било због његове инсолвентности, или просто због његовог нехата. Видели смо да ни континентално право не игнорише ову чињеницу. Више изузетака je дато у којима треће лице може да тужи непосредно комитента, ако je интерес трећег лица у питању скривицом комисионара. Путем законске цесије, односно суброгације, action oblique или actio de in rem verso, континентално право ствара непосредни однос између комитента и трећег лица, када нравтгчност или суштина екотаомских односа чини то нужним. Исто je тачно када je у питању заштита комитентових интереса према трећем лицу када комисионарев стечај прети комитенту губитком који право сматра неправичним. Где je место* јутословенског права, као права једне ооцијалистичке земље у склону ових проблема. Видели *смо да наше право примењује на уговор о комисону правила садржана у старим законима који су били на снази до револуције. У питању су такозвана „правнотехничка” правила настала у тржшпном промету у модерном друштву. Она нису једано могућа, а можда ни најбоља. Но, док један систем, капиталистички или социјалистички, користи тржиште као посредника у економској размени, и тако дуго док се економске јединке cpehy на тржишту као независне јединке, право о заступницима, укључујујш и право о комисиону, наћи he своју примену. Југословеноки систем je тај који, и у оквиру планске привреде, користи тржиште. Из овог разлога су правила која регулишу комиоион у југословенском праву подударна правилмма континенталног права коме, према својим традицијама и начину систематизације и правног регулисања, он и припада.

Др-

Владимир JoeaHOßuh