Анали Правног факултета у Београду

IN FRAUDEM LEGIS DOMESTICAE AGERE

161

да би могло бити примешено право землье домицила и слично. Другим речима, установа изиграваша закона неће постојати ни у једном случају када се комбиноваше са елементом иностраности врши са цшьем да одређени однос буде регулисан по материјалном праву оне земље са чијим правом je интензивније повезан од веза које постоје са правним поретком земље која се у конкретном случају јавља као домаћа земља. Примена овога принципа довела би до даљег рашчишћавања и до даљег сужаваша примене установе fraus legis. 111. У међународном приватном праву сматра се да постоји fraus legis у случајевима када ое комбиновањем са елементом иностраности избегана примена материјалног поретка домаће државе и постиже повољније регулисаше путем материјалног поретка на жоје указује колизиони систем. Ово гледиште само je делимично тачно. Установа fraus legis постоји и као установа интерног грађанског права. У интерном грађаноком праву, слично као и у међународном приватном праву, ова установа je нужна. Разлоэи који говоре за постојаше fraus legis у међународним односима делују и у интерним односима. Правно je недопуштено изигравати правый поредак и намерно тако комбиновати правно релеваытне чишенице да се постигну резултати који нормално аису предвиђени као цшьеви законодавца при регулисашу одређене материје. Ако се установа fraus legis посматра исюьучиво са тледишта ове апстракције, она je у интерном праву потпуно јасна: у интерном праву ова установа постоји сваки пут када се свесним комбиноватьем чињеничног стања долази до таквих правних ситуација које законодавац није предвидео као редовяе ситуације или чак и до таквих ситуација које би законодавад забранио да их je предвидео. Друго je питање када ће се у интерном праву сматрати да уистину има да се примени установа fraus legis. Да се рељефније одговори на ово питаше, треба водити рачуна о једноставним и сложении државама, о државама са централизовании и државама са децентрализовании законодавством. У земљама са централизовании законодавством грађани имају право да при ступашу у односе перми-сивне природе (под односима пермиоивне природе подразумевају се сви односи у које странке ступају после слободног одлучиваша, независно да ли je реч о односима регулисаним по ius cogens или по ius dispositivum) слободно одлучују о два питања: a/о питашу да ли ће одређени однос уошпте засновати -и б/о питању, ако je реч 5 о диспозитивним односима, да ли ће мењати naturalia negotii и додавати accidentalia. У осталоме странке су везане прописима правног поретка. У децентрализованом законодавству странке су далеко слободније. Оне имају право да при ступашу у одређени однос слободно одлучују о три питања: а) о 'питашу да ли he уодређени однос уошпте да ступе; б) о питашу по ком од интерних правних поредака или по ком од интерних правних прописа желе да шихов однос буде регулисан и в) о питашу конкретне садржине односа путем примене начела аутономије воље. Слободе дате странкама искључују постојаше fraus legis када их странке улотребљавају. Уонште, као правяи принцип требало би сматрати да свака странка има право међу различитим интерним прав-