Анали Правног факултета у Београду

162

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ним порецима и различием интерним правним прописима изабрати она} поредак и онај пропис који je у датом часу за странку најповољнији. Ако се овај став не прихвати, требало би од странака захтевати да при ступагьу у правке односе свеено бирају тежи поредак и оштрије прописе. То свакако не би било оправдано. Претходном мишљењу може се приговорити да je супротно самој установи fraus legis, да je негира. С друге стране, нема правника који не oceha да je та установа у сваком правяом поретку нужна. Овде би можда требало употребити мисао проф. Лусуарна (Loussouarn) : Нравна пракса сузбија изигравање закона, иако га никад није дефинисала (8). Правилно дефинисаше установе fraus_ legis не може бити оно које негира право слободе избора између различитих интерних поредака у сложении и децентрализовании државама и између различитих прописа у централизовании државама. Зато не може бити правилиа она дефиниција установе изигравања закона у интерном праву која каже да изиграван>е закона постоји када странке свесно падешавају чињенично стање да избегну тежи правки поредак и оштрије правке прописе, како би свој однос регулисале по оном нравном поретку и по оним прописима који су за њих у датом часу најповољнији. Ако се наведени принципи усвоје као полазни прикципи за решаван>е постојања установе fraus legis у интерном праву, требало би да буду аналогно примењени и за конструисање установе fraus legis у међународном приватном праву. Познато je да интерни правый поредак одређене земље и колизиони систем те исте земље представљају јединствени комплексни систем права, срачунат да служи за регулисагье свих грађанскоправних односа: грађанскоправних односа без елемента иностраности и грађанскоправних односа са елементом иностраности. То значи да грађани сваке државе при ступању у односе, с обзиром на характер самога односа, имају на избор две алтернативе: или регулисање путем интерног права или регулисање путем колизионог система. Избор између ове две алтернативе постоји нарочито у случајевима кад je реч о таквим односима чији резултати могу бити постигнута или са уношењем елемента иностраности или без уношења тога елемента. У овом случају поставља се питање да ли у избору између наведених алтернатива странке имају право да слободно бирају колизиони систем за регулисање датог односа, ако je тај систем за њих повољнији од система интерног материјалног права и да ли странке у таквом случају, када уместо тежих прописа материјалног интерног права изаберу колизиони систем, одговарају за fraus legis. По класичној дефиницији изигравања закона у међународном приватном праву требало би сматрати да у таквом случају fraus legis уистину постоји. Овај став не би требало прихватити. У оквиру одређеног правног поретка странке у мешовитим случајевима имају право да бирају или материјални поредак или колизиони систем и да се одлуче за онај од њих који je повољнији, jep je и у једном и у другом случају реч о избору између правних поредака једне те исте државе.

(8) Leberours — Pigeonnière: Droit international privé, VII ed. par Yvon Loussouarn, Paris, 1959, p. 445.