Анали Правног факултета у Београду

347

О КОДИФИКАЦИЈИ ПОРОДИЧНОГ ЗАКОНОДАВОТВА

зиром на друштвени значај ове негативне појаве, јесте питање развода брака и уређења његових последица, нарочито у погледу издржавања и заштите деце разведених родитеља. Друга трупа питања кода се не могу мимоићи јесте из области поре дичних односа. Оспоравање очинства je последњих година било у више махова предмет расправљања (кода су лица овлашћена да оспораваду брачност детета, питање пасивне легитимациде, рокови) па би судска пракса кода се бавила овим питањем и дискусија кода се о томе водила били корисна подлога за решавање овог проблема законским текстом. Даље поправљање положаја ванбрачне деце, или, дош бол>е, усклађивање са осталим прописима који су у томе отишли корак даље (Закон о наслеђивању). Нарочито je значајан проблем усвојења о коме се већ диекутује не само међу стручњацима већ и у нашој јавности (на првом месту о могућности увођења потпуног усвојења, попут адоптивне легитимције француског права), као и питање породичног смештаја деце у хранитељске породице с накнадом или без накнаде. Трећа трупа такође веома важних питагьа односи се на старатељство, нарочито на његову организацију. Решавање проблема органа старательства већ je у току, иако се у практичном прилажењу решавању овог проблема наишло: на знатне тешкоће. Ово je питање у тесној вези са проблемой развоја станбених заједница, као проширених породица, и комуне. Његово гфавилно решавање треба да омогући јачање породице и да мешање државе у породицу ограничи на разумну меру. 7. Наше породично право било je досада уређено низом закона. Из света што je раније речено може се видети да je ревизија тих закона неопходна. Иако су у том правцу учињени први кораци, може се рећи да je врло позитвно што се са овом ревизијом не жури чиме се омогућује да се проналазе боља решења. Међутим, питање je да ли би било довольно извршити само ревизију постојећих породичних закона или би било целисходније и корисније прићи комплекснод ревизиди ових текстова и створити јединствени законик о породици. Тиме се опет поставльа на дневни ред питање места породичног права у нашем правном систему. Постојање више породичних закона, њихово сукцесивно доношење и измене учињене у прописима породичног права касније донетйм прописима, неусклађена терминологија, искуства судске праксе, поред осталих разлога, показују да постоје оправдани разлози да се приступи правном уређењу породгще и породичних односа на једном месту, у једном законском тексту. Изнети аргумента иду у прилог оваквом схватању и већина правника заступа овакво становиште. Међутим, питање je да ли je породично право посебна грана нашег правног система или je део грађанског права. Другим речима, питање je да ли правно уређење породице и породичних односа треба учинити у једном породичном законику или на традиционалан начин у оквиру грађанског законика По мишљењу ко je преовлађује засада у нашој правно ј теорији и у нашој правној политици, породично право je засебна грана и као таква