Анали Правног факултета у Београду

МЕЪУСОБНИ ОДНОСИ ОРГАНА ПРЕДУЗЕЋА

355

одговоран пред судом, а за вођење економске политике у предузећу нравна одговорност je сасвим друге врете. Она се своди на могућност смењивања директора, као што постоји могућност смењивања радничког савета и управног одбора за случајеве утврђене законом. Друго je питање друштвене одговорности директора. Очигледно, законска формулација одговорности директора надлежном државном органу je друга страна права државног органа да издаје наређења и упутства дирехстору. Пошто je отпало ово право, то je отпала и посебна одговорност која je већ напред описана. Сама чшьеница именовања не мора бити релевантна за оцењивање својства директора. Низ органа управљања именован je од стране државних органа, као, на пример, већина чланова у саветима великог броја установа. Из тога се иначе не извлаче закључци о државном карактеру тих савета. До именоваша функционера и савета појединих установа доћи he уосталом увек у случају када се не могу наћи друга целксходнија решегьа. Управо код именованна директора предузећа морала су се наћи таква решења која ће учврстити његов положај насупрот могућим колебавьима у радном колективу. У почетном периоду развитка радничког управљања стабилни положа ј директора требало je да буде гаранција за спровођење закона и за одговорност због евентуалног кршења закона. У прилог таквој потреби нађена су целисходна решегьа која се огледају У начину избора и именованна директора и у поступку за његово смењивање. Избор на основу конкурса од стране мешовитог органа у коме су у паритетном односу застушьени представници радничког савета и општинског народног одбора (изузетно и представници извршног већа и среског народног одбора), и с тим у вези, именование од стране општинског народног одбора на основу предложене кандидатуре по себи говори у прилог „недржавног” односа или, у најмашу руку, крајње разблажеыог државног односа, у коме поступак за именовагье директора и органи овлашћени за спровођење поступка треба да обезбеде основну идеју о положају директора. То исто важи за поступак сменьиваньа. Истоветни органи могу сменити директора само у случају постојања законом одређених услова. Од услова за смењивање може се истаћи онај који би могао евентуално да говори у прилог својства директора као представника државног органа, а то je да он може бити смењен ако се не придржава закона и других прописа. Закон, међутим, тиме регулише и потенцира директорову функцију одговорности за нарушаваше законитости за чије спречавање располаже одговарајућим правним средствима. Уосталом, закон о средствима привредних организација (чл. 112) предвиђа у сличним ситуацијама могућност распуштаньа радничког савета или смењивање управног одбора. Нико неће, очигледно, из такве могућности представничких органа народног одбора извући закључак о државном карактеру радничког савета и управног одбора. Према томе, када се узме у обзир делокруг директора предузећа и његове функције, онда ни начин постављања директора не може по себи говорити у прилог својства директора као представника државе у предузећу. Директор јесте искључиво представник предузећа, његов извр-