Анали Правног факултета у Београду

696

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Управљачи капиталистичког начина производње почели су још од настајаља његовог да стичу потребно образована на један много систематскији начин него икад раније (25). Када су ce појавили предзнаци научно-технолошке револуције научни методи рада у индустриској организацией, функционисању, итд., професионални управл>ачи који нису сопственици предузећа. освајајући све јаче положа je y капиталистичкој привреди на рачун капиталиста сопственика, постојали су све већи поборници ширења и продубљивања образовања свих људских учесника производних процеса ради подизања продуктивности рада капиталистичког система (26). Научно-технолошка револуција je кроз ницање елемената и тенденције индустриске револуције отворила ове процесе: Данае je омил>ена узречида новинара и публициста да je наступила ера владавине научника. Ово не треба схватити буквално. Веома мало je ту реч о непосредној моћи самих научника. Болье je рећи да je у питању до сад невиђена владавине науке у делатностима које су се раније добрим делом ослањале на довитљивост и искуство практичара. Радници у све већем већем броју уздижу на ниво стручњака интелектуалаца. А многи класични стручшаци, опет остајући интелектуалци, све више почињу да се баве пословима непосредне производное са врло сложеним механизмом. Отуда разлике у образована мораеу биват и све мање. С друге стране, дошло je до разних појава које носе врло заоштрено противречпа својства и могућноети. Тако, на пример, послужиоцима аутоматизованих машина, а тих послужилаца je бар за сада потребно врло много, за ньихов рад није потребно иоле знатније образовање, док програмери постају, ако се тако може рећи, квази-научници у извесном смислу. Међутим, једноличност делања послужилаца безусловно захтева вентиле за израз ньихове личности, а образование долази у ред најбржих и најпоузданијих. Тако да јаз у образовагьу између гфограмера и послужилаца не сме бити толико дубок баш због захтева продуктивности рада (27). Местимично увођење производних снага у јавне службе у све већој мери у будућности уклања многе разлике према привреди. Са ширењем продора аутоматизације и електронике у јавне службе, многа обележја организације и делатности економике замениће пређашње особености јавне службе. У ФНРЈ су ове техничке новине тек у. клици; но, с обзиром на ньихово не толико далеко масовно увођење и због захтева даљег успона друштвеног самоуправљања, тај преображај јавне службе je већ сад започео (28). Јавни службеник, класичан „чиновник”, престаје да буде

(25) Није случайно што се са почецима капиталистичкот начина производње појављују и први велики економисти R. L. Heilbroner: Les grands penseurs de la révolution économique, Paris, 1957, pp. 5 —27.

(26) D. Waldo:: op. cit., pp. 47—61.

(27) В. Ж. Фридман: Размрвљени рад, Београд, 1959; Куда иде људски рад. Београд, 1960.

(28) Тако, на пример, у здравственој служби, о томе в. Н. Вучкрвић: Знача) ан корак у развитку друштазеног самоуправљања у области здравствене службе, „Нова администрација“,. бр. 1/61; Р. Анђелковић: Знача) и карактеристике Општег закона о организации здравствене службе, „Социјална и здравствена политика“, Београд, бр. 11—12/60, Општи закон О организации здравствене службе. ~Сл. лист ФНРЈ“, бр. 45/60, нарочито одредбе о здравственим радницима.