Анали Правног факултета у Београду

СОЦИОЛОШКА СТРАНА РЕФОРМЕ ШКОЛСТВА

699

непосредне важности за привреду тог краја. А према чл. 8 Закона о универзитетима тек три или више факултета могу се удружити у универзитет (33). Резолуција проширује начело претстављања привредних организација на све школе и друге установе за васпитање и образовање. , То исто збива се и на пољу научног рада с тим што je узор привредног начина финансирања, пословања и награђивања дат као алтернатива научно истраживачким установама које могу изабрати и други систем финансиравьа итд., систем самосталних установа (34). Јасно je да су научне установе које се финансирају по привредним прописима оне које имају нека обележја производних снага а о којима je било речи у излагању марксистичке концепције материјално-производне улоге науке. Чињеница да се те научне установе у већој мери могу приближити привредним организацијама од школских установа јесте још једна потврда марксистичке поставке да се наука налази испред школства у колони производних снага. Пошто се, сходно чл. 5 Закона о начину финансирања научних устанва, •„[...] научно-истраживачке ј единице [.. .] универзитета, факултета, високих школа” могу у сагласности са овим прописом финансирати као научне установе, то теориски значи да he известан број научно-истраживачких јединица високих школа моћи прихватити начин финансирагьа привредних организација. Како .између ових ј единица и школе као установе постоји међусобан утицај, то he ове јединице још више приближити школу привреди. Разлика између школа и научних установа, чији су извесни видови производив снаге своје врсте, на том плану јесте у већој заступльености поеебности жихових производних процеса у школству него у науци. Ближе одређено, производња стручњака je дугорочне природе, у многоме дугорочнија чак и од капиталне изградње у привреди. Мада he школа, разрастанием својег делана и кроз разне курсеве и тел. испунавати и краткорочне задатке jep се ;.] рад на образовану схвата као континуелан процес који се остварује у току читавог радног века појединца” (Резолуција Сав. нар. скупштине), ипак научно-истраживачке установе располажу са далеко више могућности за вршене краткорочних задатака. Да je већа заступљеност посебне природе производног процеса у школству битан узрок разлинована школства и научно-истраживачких установа показује чињеница да су чак и саме научно-истраживачке установе, и поред знатне упућености на привредне организације, морале бити помогнуте у погледу дугорочних програма посебним друштвеним фондовима за научни рад (тако, на пример, Савезни фонд за научни рад за дугорочне задатке друштвеног плана и општедруштвеног напретка). Финансиране по привредним узорима не може да покрије ове задатке, између осталог и стога што известан број привредних организација у погледу научног истраживања, прелазећи преко особености научног производног процеса још има практицистичку рачуницу само онда плати ако се брзо исплати. (33) Упор. М. филиповић: Реформа високог школства, „Нова админкстрација“, бр. 8/60. (34) В. Закон о начину финансирања научних установа, ~Сл. лист ФНРЈ“. бр. 23/60.