Анали Правног факултета у Београду

700

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Да додирнемо макар најкраће характеристике „произвола” стручног образовања. Из циљева аката реформе школства може се заюьучити да социјлистичка школа одбија да служи технократе или практицисте који сваки на свој начин не одговарају појму развијене људске личности. Социјалистичка школа такође напушта класични систем општег образованна заснован на понору између физичког и умног рада. Она ce, исто тако, не покорава ономе што се често назива дух данашшег времена а у ствари није ништа друго до привремено искривљавање настало на подлози друштва које још није нашло себе кроз одговарајући поредак производних снага и друштвених односа, она се не покорава стихији фабриковања уских специалиста, психолошки усамљених л>удских јединки (35). Полазећи од постојећег стелена производних снага, који joui нису достигле ниво аутоматизације неопходан за битно смањење обавезног л>удског рада, обавезног за одржавање живота и развијености социјалистичких друштвених односа у којој je рад још углавном средство за егзистенцију а не углавном испољавање л>удског задовољства, социјалистичка школа треба да ствара, у заједници са ваншколским чиниоцима, свестрано развијеног човека. Оног човека, који иако се. на пример, страсно интересу] е за физичку културу, не избегава додир са науком и уметношћу с тим да не буде дилетант већ да оличава потребну усмереност, професионалну усмереност у правду својих способности и оног што изискује заједница. У Резолуцији се каже: „Систем васпитања и образована у целини [...] има задатак да отвара све шире могућности за изграђивање свестрано развијене личности социј алистичког грађанина оспособљеног за произвођача и управљача [...]. Стога je потребно осигурати да се у свим облицима образовања, који се организују после осмогодиппьег школовања пронађу најцелисходнија решења која he [.. .] омогућити да се садржај образовала не усмерава на истовремено стицање свих знања, већ, у цил>у његове ефикасности да се, тежиште ставлю на она образовна подручја која су у одређеном случају од посебног значаја. Полазећи од овога, стручно образование као саставни целокупног система васпитања и образована, има првенствено задатак да оспособи појединца за одређени стручни рад у друштву. Стога садржај стручног образованна треба да чине, зависно од профила кадрова, практична и стручна теоријска знања, као и она природно-научна, друштвено-економска и општа знања која су неопходна за успешан рад у будућем позиву”. Колико овакво схваташе образовања непосредних произвођача и ссталих радних људи повећава значај школског система показује ова анализа стал>инистичког гледишта о лику људи као непосредних произвођача. „Стаљин je истакао производно искуство и радне навике људи [...] „који ставл>ају у покрет оруђа за производњу [...] као факторе од прворазредног значаја, док je остале особине, међу којима и

(35) В. М. Митровић; Наша настојања у изградњи демократског и модерног система, стручног образованна. „Наша стварност“, бр. 4/61; Д. Мићуновић: н. д„ с 529 —539; и Цшьеви и домаша] реформе школства, „Наша стварност", бр. 5/59, с. 527 —531. Упор. Џ. Дуји: Педагогика и демократија, Београд, 1934, С. Макаренко: Изабрани говори и чланци, Београд. 1950, и Педагошка поема, Београд, 1949.