Анали Правног факултета у Београду

702

AHA ЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

представља ненастављени почетак једног даљег пута кроз облает науке и школства. Али, он je почетак и у односу на оно што je у њему пређено, управо он нагони да се почне опет испочетка ради многостранијег обухватања теме. Ево неких разлога: Прво, видели смо да херкулски размах материјално-производне улоге науке и школства изискује у многоме слободни положај њихов у друштву (слично положају привреде). Но, овде je врло. мало било речи о елементима надградње у науци и школству. Они, утискујући у себе особености материјално-производне улоге науке и школства изазивају истински чвор врло тешко разрешивих противречности. Није узалуд Маркс сматрао да „[...] држава треба још мање да врши интервенције у области науке [...] и просвете него што то чини у области привреде” (38). Није се случајно демократски филозоф Спиноза супротставио, joui пре Маркса, истина на застарели либералистички начин, замисли аристократског мислиоца Платона о школству као огледалу државне воље (39). Научни и школски рад су веома осетљиве природе, много осетљивије него што je у савременим друштвеним службама, на пример, рад социјалног осигурања, а поготово осетљивије но у привредној делатности. Међутим, док друштвена заједница може непосредно да буде мање заинтересована за делање предузећа, дотле je она непосредно веома заинтересована за рад факултета, бар исто толико колико и за функционисаше завода за социјално осигурање на пример, ако не и више. Одатле утисак да je овај напис једностран. Он je и сувише економистички. Само, његова целина изазива и други утисак. Тема je и у свом претежно економском виду толико обимна и сложена да би покушај да се у једном напису њене разне стране обухвате постао лутање по површини проблема. Друго, као што се види, почетак закључног дела чланка претворио се у ньегову критику. И ми ћемо у том смислу продужити јер сам материал написа даје мало шта потпуно потврдно. Он углавном пружа извор за претпоставке као полазне тачке за даље испитиваше. Предмет даље критике je најчешће понављани израз наука и школство као производне снаге: Он тренутно изазива питање: Није ли се тиме преувеличало повратно дејство науке и школства као спратова надградње , које je можда само нешто веће од многих других дејстава осталих чинилаца надградње. На то би се могло одговорити да из досадашњих излагања произилази да није у питању једно спољашње дејствовање на, производни процес већ нешто сасвим друго делатност ко ja се непосредно повезује са производњом материјалних добара. Свакако да би били сигурнији требало би: 1. рашчланити науку и школство по гранама и у ньима проучити однос базе и надградње кроз сам процес производив изума и радне снаге; 2. то je један од повода за мисао да би требало уопште проучити подробније садржаје и однос базе и надградње, што je већ и назначено код извесних наших социолога (40), Школство и наука изгледа да су од оних категорија који спадају једним

(38) Наведено по др. С. Поповићу: Управно право, Београд, 1959, с. 37. (39) В. Б. Д’Бстшноза; Политички трактат, Загреб, 1959, гл. 8, § 49. (40) В., например, др. Р. Лукнћ: Основи социологи)е, Београд, 1960, с. 267 —268.