Анали Правног факултета у Београду

О HA J АМНИМ ОДНО СИМА У ДУБРОВНИКУ

731

Најамни однос између слуге и господара трајао je различите, од две до двадесет и вище година, понекад je био и доживотан (39). Слуга je био дужан да обавља све послове које му господар нареди,. да чува господареве ствари и да одговара за кустодију, а господар je био обавезан да слугу храни и одева и да му евентуално да и неки ман>и износ у новцу (40). Ако je у питагьу била слушкиња, уместо ицноса у новцу, или уз ньега, било je понекад уговарано и да ће јој господар дати опрему за УДају (41)ч Приликом склапагьа уговора састављана ie нотарска карта коју je добијао господар. Већина ових нотарских исправа садрже увек исте клаузуле које, уз други изворни материјал, показују да од тренутка када je уговор заюьучен, уговорне стране престају да буду равноправие и господар добија одређену власт над слугом. По своме типу, то су биле cartae servitutis, дакле исправе исте врете које je добијао и власник роба (42). Оне почињу са формулой confiteor quod те dedi et locavi, „признајем да сам се дао и ступио у најам”. Овај израз dedi („дао сам се”) који указује на подвргавање господаревој власти, употребљава се и код добровољног ступања у ропство (43). Исправе даље садрже клаузулу којом се господар овлашћује да у случају бегства слугу ухвати и врати у своју службу; она je често допуњена објашњен>ем да господар може то учинити сам, без помоћи суда или неке друге

(39) Доживотно: Драгана de Belleno даје ћерку Милост доживотно у службу пресбитеру Клаудију (Чремошник: Описи дубровачке канцеларије, изд. ЈАЗУ, Загреб, 1951, бр. 665). Слично и Чремошник: н. д., бр. 548 и Div. Not. V, 29. На 15 година: Div. Not. V, 32’, 27’, 18’. На 12 година: Зборник, 87, Div. Not. V, 29’ 30, 27. На 10 година Чремошник: н. д., бр. 881, Зборник, бр. 215 и 332, Div. Not. 5, 30. Међутим, некад су уговори закључени и на много краћи рок, на пример, на 3 године Div. Cane. XIX, 98 ~Зборник”, бр. 79 и 99, Чремошник: н. д., бр. 517 и 1097) или на 2 године (Div. Сапе. IX, 51).

(40) Слуга не добија ништа осим хране и одела Чремошник: н. д., бр. 665 „Зборник”, бр. 87, Div. Not. V, 24’, 28, 29’, и 30. За 4 перпера за 12 година Div. Not. V. 27; за 12 гроша за цео живот Div. Not. V, 29; за 2 перпера и одело за 10 година „Зборник”, бр. 215. Некад су услови били за слугу и повољнији, односно плата нешто боља; она je износила 1 перпер годишње (Чремошник; н. д., бр. 517 и Div. Сапе XXIX, 219) или 5 великих солида за 10 година (Чремошник: н. д., 881), 4 велика солида (н. д., бр. 1097). Храна je била посебна за слуге, па се и у неким уговорима каже да ће слуга добити храну „secundum consuetudinem famulorum” (Div. Cane. XXVII, 186), a склопљени уговори садрже обавезе слуге да ће служити, чувати ствари, одговарати за кустодију и да неће побећи, и обавезу господара да га храни и да му да уговорену најамнину.

(41) ЛЬубисава из Невесиња даје кћер Радославу у службу Марину Вите де Бенеса на 3 године за храну и одело, с тим да јој по истеку службе да мираз (Div. Cane. XXI, 192’). Нека калуђерица узела je на 8 година у службу Љупрену Прибила из Попова, с тим да je после уда за Антона крзнара (ibidem, XXIII, 162’). Кројач Грубеша био je осуђен да слушкињи Глури да као мираз тунику, појас и чаршаве у вредности од 3 перпера (ibidem, IX, 84’).

(42) Види „Зборник”, бр. 49, 79, 87, 96—104, 160, 193а, 215 carta servitutis je исправа о ступашу у службу, на занат, у добровольно ропство и о продаји робља.

(43) При ступању у ропство лице које ступа у ропство изјављује: „Confiteor [...] quod mea bona voluntate dedi me pro servo [...]” (Чремошник: н. д., бр. 534). Понекад je врло тешко оценити да ли je у питању ступање у службу или самопродаја у ропство. На пример, неки Милић Драговић изјављује „mea bona voluntate dedi et locavi me ad serviendum presbitero Petro de Stilo toto tempore vital me pro soi. d. gr. sex, quos ipse presbiter, Petrus solvit [...]” (Чремошник: н. д., бр. 548). Према формулацијп карте, (locavi) и у даљем тексту изгледа да je реч о ступаььу у службу, међутим за Милића je одједном плаћена знатна свота новца (приближна цена роба) и он ступа у службу доживотно, што су све елементи ступања у ропство. Формула „dedi me et locavi” je најчешћа, али ce срећу и друге које дозвољавају исто тумачење: „posuit se et opéra sua” (Div. Cane. IX, 51, Div. Not. IV, 30 и др.). Понекад, на пример, у свим имбревијатур-ама ове врсте (Div. Not. У)комбинују се ове две формуле: „confiteor quod me dedi, posui atque locavi”.