Анали Правног факултета у Београду

ПРВИ РЕЗУЛТАТИ ПОЛИСА СТАНОВНИШТВА ОД 1961

741

Годишњи прираштај становништва y периодима 1948 —1953 и 1953 —1961

Подаци показују да je у највећем делу Југославије прираштај опао, но са неједнаким интензитетом. Најјаче опадање интензитета забележено je y HP Македонији и то за више од 17000 становника годишнье. Узрок овој појави треба тражити искључиво у демографском фактору, смањењу стопа природное прираштаја и исељавању Турака са овог подручја. Друга екстремна величина прираштаја забележена je у области Косова и Метохије где je просечан годишњи прираст становништва у периоду 1953 1961 у односу на претходни период у порасту за 3500 становника годишње, Са 24 становника прираштаја на сваких 1000 становника, Косовско-Метохиска облает представља нај вишу стопу за Југославију која je двоструко већа од југословенског просека а скоро четири пута већа од стопа прираштаја за HP Хрватску и HP Словенију. Народне републике Босна и Херцеговина и Црна Гора показују такође висок ниво ове стопе, мада су у поређењу са ранијим периодом у знача јниј ем опадашу. HP Србија у послератном периоду бележи осетан пад прираштаја становништва а нарочито на њеном ужем подручју. Истраживање стопе у оквиру ове Републике пружају занимљив материјал с обзиром на.разлике које постоје између појединих подручја. На ужем подручју прираштај je опао са 14,9 на 9,6%о, а у Војводини прираштај je порастао у поређешу са ранијим периодом за скоро 4%о, што je разумљиво ако се имају у виду досељавања- становника разних крајева Југославије у ову облает. Прираштај становништва с обзиром на агломерацију прела насељила. - Први резултати полиса становништва дају могућност сређивања података и о насељима по величини. Док je у 1953 било 91 насеље са преко 10000 становника, у 1961 забележено je 109 таквих насеља, дакле 18 насеља више и то са 4,2 милиона становника или близу 1/4 укупног југословенског становништва. Овакав податак несумњиво говори о јаком процесу урбанизације a који ће бити још уочљиви ако га размотримо с обзиром на обележје величине насеља.

П р и р а ш т a ј 1948-1953 1953-1961 Народна република укупно стопа укупно стопа %0 %0 Укупно 228.076 14,4 190.170 11,2 Србија 89.492 13,7 81.245 11.6 Уже подручје 61.900 14,9 42.829 9,6 Војводина 11.661 7,1 18.988 11,2 Косово и Метохија 15.931 21,9 19.428 24,0 Хрватска 30.975 8,2 26.513 6,7 Словенија 12.819 8,5 9.993 6.6 Босна и Херцеговина 56.269 21,9 53.428 18,8 Македонија 30.055 26,1 12.546 9,6 Црна Гора 8.466 22,4 6.445 15,3

Величина насеља Број насеља °/о од укупног становништва 1953 1961 1953 1961 10000—19999 56 51 4.8 3,9 20000—29999 17 28 2,5 3,7 30000—39999 5 12 1,0 2,3 40000—59999 2 6 0,6 1,5 60000—79999 5 2. 2,0 0,8 80000—99999 1 3 0,5 1,4 100000 и више 5 7 6,7 8,9 Укупно: 91 109 18,1 22,5