Анали Правног факултета у Београду

374

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

овим je признато да кодификација на међународном праву није свеукупна (остају важећа обичајна правила чија je кодификација пропуштена), нити елиминирајућа (за правила која су остала ван кодификације а изрично нису одбачена не може се априорно тврдити да су изгубила правну снагу нити поставл>ати претпоставка да су одбачена). Таква обичајна правка правила остају на снази али приликом њихове примене странке и суд морају верификовати да ли су она постојала у време кодификације, за кога су била обавезна (јер остају обавезна само за оне који су их дотле прихватили а не за све учеснике у кодификации), да ли нису у супротности са кодификованим правилима, као и да ли нису елиминисане (укинута или одбачена) као правка правила противна прописима конвенције о кодификацији. Има писаца који сматрају да су то правна правила о кодификацији. Има писаца који сматрају да су то правна правила међународног обичајног права чија се важност не искључује у начелу али оспорава или бар доводи у сумњу, тако да се пред судом мора доказивати њихово даље постојање и правоваљаност. IV. Иако je наше схватање да je одвајкада свака кодификација правних правила, било на унутрашњем, било на међународном плану, у себи носила извесна одступања од обичајних правила која углобљава у себе и нужно представља уношење нових елемената, можда само нову редакцију и формулацију кодификованих правних правила, па самим тим мења њихову садржину, проблем се много отвореније и јасније поставља при кодификацији правила међународног права у систему ОУН. И по Статуту Комисије ОУН за међународно право и по самој пракси рада комисије, нужно Се прожимају при изради свакога предлога кодификације који излази из поступка пред Комисијом с једне стране метод кодификације а с друге стране метод прогресивног развоја. То у суштини значи да се предлози Комисије не ограничавају на систематизацију постојећих обичајних правила међународног права него да они садрже и коректуру, тј. измену па и свесно елиминисање таквих обичајних правила у корист уношења нових идеја које више одговарају потребама модерног међународног друштва него што je то случај са досадагьим правним правилима на снази до усвајања пројекта израђеног у Комисији. Пројекти Комисије, кад постану конвенције, нису прости документи о кодификацији већ систем правних правила међународног права у коме се на комплексни начин регулишу извесни правки односи за одређену материју независно од тога да ли његова правила одговарају досадањим обичајним правним правилима или не. То више није проста кодификација (мада она по нашем схватању никад није ни могла бити проста) него je то један међународни закон чији прописи не морају одговарати ни по својим концепцијама, чак ни кад наглашавају да то хоће да чине, дотадањим обичајним правним правилима међународног права која се односе на ту правну материју. Према томе, у суштини je промењен однос кодификованог конвенционалног права према међународним обичајним правним правилима које je требало обухватити том кодификацијом. До тога je дошло услед су-